А за производњу злата у вредности од једног долара довољно је свега пет мегаџула.
Ове вредности су потом упоредили са енергијом потребном за производњу бакра и платине у вредности од једног долара, која изискује свега четири мегаџула, односно шест мегаџула. Како истраживачи даље наводе у раду објављеном у часопису Nature Sustainability, све друге криптовалуте, попут литкоина и монера, захтевају далеко мање енергије од оне потребне за биткоин. Међутим, мимо свих очекивања, утрошак при „ископавању” свих криптовалута, међу којима и биткоина, заправо је незнатан у односу на алуминијум, за чију је производњу у вредности од једног долара потребно чак 122 мегаџула!
Истраживачи су израчунали да је
„ископавање” биткоина током 30
месеци, од 2016. до 2018. године,
ослободило између три и 13 милиона
тона угљен-диоксида. То је отприлике
количина коју за 30 месеци испусти
милион аутомобила.
Такође, треба имати у виду да истраживачи у поменутих 17 мегаџула, потребних за производњу биткоина у вредности од једног долара, нису урачунали енергију коју компјутери троше приликом периферних активност попут хлађења рачунара, на пример.
У свом извештају, истраживачи су такође израчунали да је „ископавање” биткоина током 30 месеци, у периоду између 2016. и 2018, довело до ослобађања између три и 13 милиона тона угљен-диоксида. Поређења ради, то је отприлике количина CO2 коју за 30 месеци произведе милион аутомобила. Ипак, истраживачи напомињу да је све то и даље мање од 0,01% глобалне емисије овог атмосферског гаса.
С обзиром на то да производња криптовалута као што је биткоин изискује интензиван рад компјутера и већу потрошњу струје, очигледан је њен лош утицај по животну средину. Са друге стране, оно што забрињава јесте недостатак било какве мерљиве добробити од његове производње по исту ту средину. Другим речима, док је добит виртуелна, штета од биткоина врло је реална.
(Извор ЦПН)
