Истраживачи са Уралског федералног универзитета (УрФУ) који се налази у Јекатеринбургу направили су оптичко влакно способно да ради у окружењима са ултрависоким нивоом зрачења.
То му омогућава да се користи у традиционалној електроници, али и у свемиру, као и у нуклеарним објектима и хирургији. Како се предвиђа, такво оптичко влакно ће бити веома тражено у свемирским пројектима, пошто се може користити за стварање уређаја са заштитом од јаког јонизујућег космичког зрачења. Штавише, оптичко влакно развијено на Уралском федералном универзитету такође може да се интегрише у инфрацрвене свемирске телескопе, што ће омогућити замену масивних огледала и сочива – који примају и емитују зрачење од свемирских објеката. Научници претпостављају да ће животни век таквог оптичког влакна бити дужи од радног века самих телескопа. Министарство науке и високог образовања Русије је за Спутњик објаснило да су ова нова оптичка влакна настала коришћењем AgBr-AgI сребрног бромида и јодида монокристала, до којих су дошли научници УрФУ.
Истраживачи, чији су резултати објављени у часопису Optical Materials, навели су да су применили компјутерски модел помоћу којег су успели да одреде оптималне услове за производњу хомогених инфрацрвених оптичких влакана, са јединственим карактеристикама. Када су своју замисао спровели у пракси, експеримент је потврдио валидност резултата. „Користили смо монокристале система Ag-Br-AgI за креирање оптичких влакана са најширим опсегом инфрацрвеног преноса: од 3 до 25 микрона. Транспарентност влакана достиже 70-75 одсто, што одговара теоретски могућим вредностима за кристале система АгБр-АгИ. Истовремено, оптички губици влакана достижу изузетно ниске вредности”, објаснила је Анастасија Јужакова, истраживач Лабораторије за технологију влакана и фотонику УрФУ.
Главни истраживач студије Лија Жукова нагласила је да ова оптичка влакна могу бити корисна у различитим областима, укључујући и медицину. „Ово отвара перспективу коришћења светлосних водича направљених од добијених влакана у условима интензивног јонизујућег зрачења. То јест, не само у традиционалној области оптоелектронике, већ и у ласерској хирургији, ендоскопској и дијагностичкој медицини, у одређивању састава опасног нуклеарног отпада у свемиру”, закључила је професор Катедре за физичку и колоидну хемију УрФУ.
(Спутњик)
