Земља је у само три године изгубила део својег сјаја.
Научници су измерили одсјај Земље у свемиру и открили да наша планета заправо више не сјаји као пре 20 година. У посљедња два десетлећа изгубила је део својег пређашњег сјаја, али узрок томе није само тај што је свет захватила пандемија која је унела велике промене у наше животе. Проучавајући сјај наше планете, астрономи су открили да се он изненађујуће смањује.
У студији која је објављена крајем августа у научном часопису Geophysical Research Letters истраживачи су проучили Земљин албедо (број који показује колико се светлости рефлектује с површине некога тела, однос одражене светлости према светлости која је пала на тело) анализирањем Земљиног сјаја у опсерваторији Big Bear у Kалифорнији између 1998. и 2017. године. То је еквивалент око 1.500 ноћи и података узетих током тог времена.
Анализом тих података могли су оценити колико се светлости рефлектује од наше планете. Открили су да се од 90-их година прошлог века сјај Земље смањио за 0,5 посто. Пад албеда је био велико изненађење кад смо анализирали последње три године прикупљених података, након 17 година готово непромењеног статуса, објаснио је Филип Гуд, астроном из Института технологије Њу Џерси и водећи аутор студије.
Земљин сјај је разлог због којег можемо видети и тамнију страну Месеца док је он у транзитним фазама до пуног сјаја. Обично се око 30 посто сунчевог светла које долази до Земље одбија назад у свемир од облака, снежних површина и океана, дајући тако Месецу нежно светло које се може мерити. Управо проматрајући Месец и светлост која се са Земље одржава на његову површину током месечевих мена, астрономи су открили мале промене у албеду, посебно у минулих неколико година наведеног раздобља мерења.
Чини се да облаци имају велики утицај на Земљину рефлективност, али један од разлога јесте Сунчев сјај, односно колико светла стиже на Земљу са Сунца. Астрономи су проучили и периодичне промене сјаја Сунца да би установили има ли то значајан утицај на оно што су забележили са Земљиним сјајем, а открили су да те две ствари нису повезане. Дакле, у питању је био неки други узрок.
Упоређујући своје податке с подацима пројекта CERES (под икриљем НАСА), који се бави проучавањем облака на Земљи, тим сугерише да је смањење ниских облака изнад источног дела Тихог океана можда резултирало поменутим смањењем Земљиног сјаја. Смањење прекривености облацима можда је узроковано повећањем температуре површине мора, с врло изгледним везама са климатским променама, сматрају научници.
Претходно се веровало да загрејанија планета може резултирати вишим албедом због повећане покривености облацима, но показало се да то ипак није случај. Заправо, то је врло забрињавајуће, сматра Едвард Швитерман, планетарни научник са Универзитета Калифорнија у Риверсајду, који није учествовао у овој студији.
(Извор Зимо)
