Tajaстветни римски предмет пронађен на тлу Србије – чему је служио?
Овај правилни дванаестостранични полиедар (Платоново тело) имао је кружне отворе на петоугаоним странама и украсе у виду концентричних кругова. У најновијем „Зборнику радова Народног музеја у Београду (XXV)” објављен је научни рад који је посвећен ретком и мистериозном, али и фрагментованом, предмету од бакарне легуре из римског периода. Ради се о додекаедру-правилном дванаестостраничном полиедру, чија намена још није разјашњена. Овај се, једини предмет са територије Србије, данас чува у Завичајном музеју у Јагодини.
Фрагментовани додекаедар је доспео у Завичајни музеј у Јагодини током 2006. године. Нажалост, реч је о случајно откривеном, а и о делимично очуваном предмету. Према речима проналазача, предмет је пронађен у близини старог гробља у селу Деоници, код Јагодине. Овај правилни дванаестостранични полиедар (Платоново тело) имао је кружне отворе на петоугаоним странама и украсе у виду концентричних кругова.
Интересовање за додекаедре постоји нешто мање од 300 година када је 1739. Године члановима ученог Антикварног друштва у Лондону приказан први познати примерак, пише „Све о археологији”. Међу истраживачима различитих области (археологија, математика, астрономија) постоји научна расправа чему су могли бити намењени. До сада је познато око 116 мистериозних додекаедара, од којих има неколико целих и боље очуваних. Углавном су налаженим у римским провинцијама у Галији, Британији, Немачкој, а само један потиче из Мађарске. Међутим, у области Медитерана, из непознатих разлога, они изостају.
Будући да је највећа концентрација додекаедара у западним провинцијама Римског царства, то је неке ауторе навело да преиспитају њихово порекло и да их доведу у везу са Kелтима. Њихова тежина се креће од 35 до 580 грама, а само је један примерак тежак килограм. Додекаедри су датовани у други и трећи век, али и у четврти век. Проналажени су у различитим контекстима – у вилама, на некрополама, у оквиеу војних логора, у светилиштима и слично. Додекаедри су вековима интерпретирани различито, да представљају свећњаке, мерне инструменте (нпр. мерење пречника кованог новца) или чак астрономске или геодетске инструменте, али и да су служили као делови комплета за игру, украсни или култни објекти са симболичним приказом универзума.
Што се тиче римског додекаедра из Завичајног музеја у Јагодини то је изузетно занимљив и јединствен примерак са територије Србије. Аутор је у свом раду истакао да „представља најисточнији налаз тих предмета с простором Римског царства. Њему је, по типу, најсличнији примерак из Боне, а и онај који се још од 1862. године чува у Археолошком музеју у Загребу.” Иако тај у Загребу није пронађен у Хрватској, већ негде у Аустрији.
Национална географија
