Tajastvetni rimski predmet pronađen na tlu Srbije – čemu je služio?
Ovaj pravilni dvanaestostranični poliedar (Platonovo telo) imao je kružne otvore na petougaonim stranama i ukrase u vidu koncentričnih krugova. U najnovijem „Zborniku radova Narodnog muzeja u Beogradu (XXV)” objavljen je naučni rad koji je posvećen retkom i misterioznom, ali i fragmentovanom, predmetu od bakarne legure iz rimskog perioda. Radi se o dodekaedru-pravilnom dvanaestostraničnom poliedru, čija namena još nije razjašnjena. Ovaj se, jedini predmet sa teritorije Srbije, danas čuva u Zavičajnom muzeju u Jagodini.
Fragmentovani dodekaedar je dospeo u Zavičajni muzej u Jagodini tokom 2006. godine. Nažalost, reč je o slučajno otkrivenom, a i o delimično očuvanom predmetu. Prema rečima pronalazača, predmet je pronađen u blizini starog groblja u selu Deonici, kod Jagodine. Ovaj pravilni dvanaestostranični poliedar (Platonovo telo) imao je kružne otvore na petougaonim stranama i ukrase u vidu koncentričnih krugova.
Interesovanje za dodekaedre postoji nešto manje od 300 godina kada je 1739. Godine članovima učenog Antikvarnog društva u Londonu prikazan prvi poznati primerak, piše „Sve o arheologiji”. Među istraživačima različitih oblasti (arheologija, matematika, astronomija) postoji naučna rasprava čemu su mogli biti namenjeni. Do sada je poznato oko 116 misterioznih dodekaedara, od kojih ima nekoliko celih i bolje očuvanih. Uglavnom su nalaženim u rimskim provincijama u Galiji, Britaniji, Nemačkoj, a samo jedan potiče iz Mađarske. Međutim, u oblasti Mediterana, iz nepoznatih razloga, oni izostaju.
Budući da je najveća koncentracija dodekaedara u zapadnim provincijama Rimskog carstva, to je neke autore navelo da preispitaju njihovo poreklo i da ih dovedu u vezu sa Keltima. Njihova težina se kreće od 35 do 580 grama, a samo je jedan primerak težak kilogram. Dodekaedri su datovani u drugi i treći vek, ali i u četvrti vek. Pronalaženi su u različitim kontekstima – u vilama, na nekropolama, u okvieu vojnih logora, u svetilištima i slično. Dodekaedri su vekovima interpretirani različito, da predstavljaju svećnjake, merne instrumente (npr. merenje prečnika kovanog novca) ili čak astronomske ili geodetske instrumente, ali i da su služili kao delovi kompleta za igru, ukrasni ili kultni objekti sa simboličnim prikazom univerzuma.
Što se tiče rimskog dodekaedra iz Zavičajnog muzeja u Jagodini to je izuzetno zanimljiv i jedinstven primerak sa teritorije Srbije. Autor je u svom radu istakao da „predstavlja najistočniji nalaz tih predmeta s prostorom Rimskog carstva. Njemu je, po tipu, najsličniji primerak iz Bone, a i onaj koji se još od 1862. godine čuva u Arheološkom muzeju u Zagrebu.” Iako taj u Zagrebu nije pronađen u Hrvatskoj, već negde u Austriji.
Nacionalna geografija
