MEĐU IZMEĐU

ZAGONETNO IZUMIRANJE

Screenshot Wisays

Pre pet stotina miliona godina enklava drevnih rakova, crva i drugih jezivih gmižućih bića iz podzemlja negovala je svoje novorođene mladunce kada se dogodila katastrofa. Lavina nanosa sahranila je u trenu hiljade stvorenja i njihovih potomaka. Ono što je nekada bilo podvodni rasadnik postalo je groblje – i mesto prevremenog izumiranja nekih vrsta.

Istraživači koji su kopali u blizini grada Kunming u Kini posle 500 miliona godina otkrili to groblje iz vremena kambrijuma, našavši kolekciju najstarijih i najraznovrsnijih fosilnih ostataka ikada pronađenih. Nalazište nazvano Hajan lagerštat (od nemačke reči „skladište), sadrži više od 2.800 primeraka fosila najmanje 118 vrsta, uključujući pretke savremenih meduza, insekata, rakova, crva, trilobita i sunđera. Sedamnaest ovih vrsta je novo za nauku, prema studiji objavljenoj 28. juna u časopisu Nature ecology and revolution – a više od polovine primeraka su maloletnici, uključujući mnoga stvorenja u vidu larvi s mekanim tkivima koja su netaknuta, napisali su istraživači.

„Neverovatno je imati sve ove maloletnike u fosilnim evidencijama, izjavio je koautor studije Džulijen Kimig, menadžer kolekcija u Muzeju i umetničkoj galeriji Zemlje i mineralnih nauka Univerziteta Pen stejt. „Juvenilni fosili su nešto što teško nalazimo, posebno kod beskičmenjaka mekušaca.

Fosilna staza datira od pre 518 miliona godina tokom kambrijumskog perioda (pre 540 do 490 miliona godina), kada je sav život na Zemlji bio u okeanima. Poređenja radi, period trijasa, u kojem su rođeni dinosaurusi, započeo je pre oko 251 milion godina. Ovo vreme je bilo doba procvata biološke raznolikosti, eksplozije novih vrsta koja je postavila pozornicu za sve moderne životinjske grupe, a i razarajućih događaja izumiranja, prenosi Live Science.

Prema istraživačima, Hajan lagerštat je možda mikrokosmos priče o procvatu i padu kambrijuma. Ova uspešna kolonija imala je prave uslove za privlačenje mnogih različitih životinjskih grupa, pozivajući ih da se smeste i odgajaju svoje bebe u prividnom miru. Lagerštat je možda redak, drevni primer „paleorasadnika, napisali su istraživači – ili staništa uspostavljenog samo za gnežđenje i uzgoj potomstva, a zrela stvorenja plivala su tražeći sreću negde drugde nakon dostizanja određenog nivoa razvoja. Možda je to područje bilo sigurno od predatora ili je nudilo obilnu ishranu za rastuće bebe, napisao je tim. Ili je možda područje zauzimala zajednica životinja u svim fazama razvoja, pre nego što ju je napala druga grupa koja se uselila i počela masovno da se razmnožava, napisao je tim u svojoj studiji.

U svakom slučaju, život u Lagerštatu je očigledno bio u procvatu kada se dogodila katastrofa. Nejasno je šta je tačno prouzrokovalo masovnu smrt na tom mestu – verovatno oluja koja je izbacila talog u more ili nagli pad kiseonika, sugerisali su istraživači. Ali kakva god da je bila, katastrofa je stanovnike područja ostavila izuzetno dobro očuvanim. Neki primerci su u toliko dobrom stanju da sadrže strukture koje istraživači nikada ranije nisu videli. Pogledajte video-zapis:

https://www.youtube.com/watch?v=Re5XY3d53q8&t=9s

(Izvor Sputnjik)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar