Пре пет стотина милиона година енклава древних ракова, црва и других језивих гмижућих бића из подземља неговала је своје новорођене младунце када се догодила катастрофа. Лавина наноса сахранила је у трену хиљаде створења и њихових потомака. Оно што је некада било подводни расадник постало је гробље – и место превременог изумирања неких врста.
Истраживачи који су копали у близини града Кунминг у Кини после 500 милиона година открили то гробље из времена камбријума, нашавши колекцију најстаријих и најразноврснијих фосилних остатака икада пронађених. Налазиште названо Хајан лагерштат (од немачке речи „складиште”), садржи више од 2.800 примерака фосила најмање 118 врста, укључујући претке савремених медуза, инсеката, ракова, црва, трилобита и сунђера. Седамнаест ових врста је ново за науку, према студији објављеној 28. јуна у часопису Nature ecology and revolution – а више од половине примерака су малолетници, укључујући многа створења у виду ларви с меканим ткивима која су нетакнута, написали су истраживачи.
„Невероватно је имати све ове малолетнике у фосилним евиденцијама”, изјавио је коаутор студије Џулијен Кимиг, менаџер колекција у Музеју и уметничкој галерији Земље и минералних наука Универзитета Пен стејт. „Јувенилни фосили су нешто што тешко налазимо, посебно код бескичмењака мекушаца.”
Фосилна стаза датира од пре 518 милиона година током камбријумског периода (пре 540 до 490 милиона година), када је сав живот на Земљи био у океанима. Поређења ради, период тријаса, у којем су рођени диносауруси, започео је пре око 251 милион година. Ово време је било доба процвата биолошке разноликости, експлозије нових врста која је поставила позорницу за све модерне животињске групе, а и разарајућих догађаја изумирања, преноси Live Science.
Према истраживачима, Хајан лагерштат је можда микрокосмос приче о процвату и паду камбријума. Ова успешна колонија имала је праве услове за привлачење многих различитих животињских група, позивајући их да се сместе и одгајају своје бебе у привидном миру. Лагерштат је можда редак, древни пример „палеорасадника”, написали су истраживачи – или станишта успостављеног само за гнежђење и узгој потомства, а зрела створења пливала су тражећи срећу негде другде након достизања одређеног нивоа развоја. Можда је то подручје било сигурно од предатора или је нудило обилну исхрану за растуће бебе, написао је тим. Или је можда подручје заузимала заједница животиња у свим фазама развоја, пре него што ју је напала друга група која се уселила и почела масовно да се размножава, написао је тим у својој студији.
У сваком случају, живот у Лагерштату је очигледно био у процвату када се догодила катастрофа. Нејасно је шта је тачно проузроковало масовну смрт на том месту – вероватно олуја која је избацила талог у море или нагли пад кисеоника, сугерисали су истраживачи. Али каква год да је била, катастрофа је становнике подручја оставила изузетно добро очуваним. Неки примерци су у толико добром стању да садрже структуре које истраживачи никада раније нису видели. Погледајте видео-запис:
https://www.youtube.com/watch?v=Re5XY3d53q8&t=9s
(Извор Спутњик)
