За неких 65 милиона година то би убрзање могло потпуно престати. За 100 милиона година тамна енергија би могла попримити привлачна својства због чега би се свемир почео скупљати.
После готово 13,8 милијарди година непрекидног ширења свемира, могло би доћи до заустављања тог процеса након чега би се он почео скупљати, показује ново истраживање. Научници су на темељу пређашњих опажања космичке експанзије направили модел природе тамне енергије, тајанствене силе због које се свемир све брже шири. Модел је показао да тамна енергија није стална сила природе, већ нека врста квинтесенције – елемента који се можда мења тијеком времена.
Установили су да је могуће да одбијајућа сила тамне енергије слаби, иако се ширење свемира убрзава већ милијардама година. Према том моделу, свемир би требало да престане да се убрзано шири у следећих 65 милиона година.
Након тога би за око 100 милиона у потпуно престао да се ширити и почео полако да се скупља, па би за много милијарди година дошло до смрти (или поновног рађања) времена и простора. „Све то могло би се догодити невероватно брзо. У космичким размерама, 65 милиона година је веома кратко раздобље. Ако се вратимо толико година у прошлост, Земљу је тада погодио астероид који је побио већину диносаура”, рекао је физичар Пол Стајнхард са Универзитета Принстон у Њу Џерсију.
Научници још од деведестих година прошлог столећа знају да се ширење свемира убрзава, односно да се простор између галаксија сада шири брже него пре милијарду година. Тајанствени извор овог убрзања назвали су тамном енергијом – невидљивим сукомом која делује супротно гравитацији и одгурује најмасивније објекте у свемиру једног од другог.
„Ништа у овој претпоставци није контроверзно или невероватно”, иујавио је за Live Science физичар и астроном Гери Хиншоу са Универзитета Британска Колумбија. Међутим, будући да се модел базира само на досадашњим посматрањима ширења свемира и зато што је природа тамне енергије велики мистерија, за сада је немогуће тестирати резултате истраживања.
Енергија празнине
Научници још од деведестих година прошлог столећа знају да се ширење свемира убрзава, односно да се простор између галаксија сада шири брже него пре милијарду година. Тајанствени извор овог убрзања назвали су тамном енергијом – невидљивим ентитетом који делује супротно гравитацији и одгурује најмасивније објекте у свемиру једног од другог.
Иако тамна енергија чини отприлике 70 посто укупне масе-енергије свемира, њена својства су и даље мистериозна. Према популарној теорији коју је увео Алберт Ајнштајн, тамна енергија је козмолошка константа – непроменљиви облик енергије који је уткан у ткиво простор-времена. Ако је то случај, тамна енергија се никада не мења и убрзано ширење свемира би се требало наставити унедоглед.
Kонкурентска теорија, с друге стране, сугерише да тамна енергија не мора бити константна да би се њена својства подударала с досадашњим посматрањима космичког ширења. Уместо тога, она може бити квинтесенција, динамичко поље које се мења током времена. За разлику од козмолошке константе, квинтесенција може бити или одбојна или привлачна, зависно од обима њене кинетичке и потенцијалне енергије. У току протеклих 14 милијарди година квинтесенција је имала одбојна својства.
Смрт тамне енергије
Стајнхард и колеге су у студији предвидели да би се својства квинтесенције могла променити током следећих неколико милијарди година. Kреирали су модел квинтесенције који показује њену одбојну и привлачну силу током времена. На њихово изненађење, модел је показао да тамна енергија с временом може почети да слаби. На крају би могло у потпуности нестати антигравитацијско својство тамне енергије и она би се могла вратити у нешто што наликује обичној материји.
Према овом сценарију, убрзано ширење свемира већ се сада почело успоравати. За неких 65 милиона година то би убрзање могло потпуно престати. За 100 милиона година тамна енергија би могла попримити привлачна својства због чега би се свемир почео скупљати. Kрај свемира?
Пол Стајнхард претпоставља да би се на крају могле догодити две ствари: Или ће се свемир скупљати све док се не уруши сам у себе, при чему ће доћи до смрти простор-времена каквог познајемо, или ће се скупљати до стања сличног изворним условима где би могло доћи до стварања новог великог праска. „У случају другог сценарија, то би значило да свемир следи циклички образац ширења и скупљања и да наш тренутни свемир можда није први или једини; већ само најновији у бесконачном низу свемира”, истакао је Стајнхард. „Нажалост, не постоји добар начин да се провери да ли је квинтесенција стварна и да ли је почело да се успорава убрзано ширење свемира”.
Истраживање насловљено Rapidly descending dark energy and the end of cosmic expansion објављено је у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences.
(Извор Индекс)
Au,baš su se nalupali.Morao sam da budem grub.Kako oni znaju da će nešto da se desi i preokrene a ne znaju suštinu tzv“tamne energije“i „tamne materije“.Nema od toga ništa,a razlog je jednostavan Univerzum ne funkcioniše na način kako su ga oni zamislili,ni približno.“Energija praznine“?! „Antigravitacija“?!Duhhhh.E ,to je ono o čemu govorim,priznaje se samo čestična materijalnost ali ne „prazninska“materijalnost.Čak i pozadinsko zračenje nije ono što oni misle.I sva današnja nagađanja i naklapanja kroz razne TZV dokaze(pozadinsko zračenje,odnos vodonika-helijuma-litijuma u svemiru,širenje svemira,itd),može se lako uklopiti u tuce drugih teorija a da se pri tome ne zove „VELIKI PRASAK“.Na primer tzv pozadinsko zračenje je u stvari radijantna transformacija prostora u elektromagnetnu energiju,što bi današnji naučnici nazvali
prostorno raspadanje.Može se obaviti jednostavan eksperiment i pri tome potvrditi ili oboriti veliki prasak.Treba formirati ekstremno veliki metalni hangar normalne visine ali velike dužine.U njemu staviti mikrotalasni prijemnik koji može detektovati pozadinsko mikrotalasno zračenje i usmeriti sa jednog kraja hale ka drugom.Razlog za to je da ispred prijemnika bude što veća zapremina prostora.A zašto oklopljena metalna hala?Zato što predstavlja Faradejev kavez.Ako u tom slučaju detektuju pozadinsko mikrotalasno zračenje onda teorija velikog praska pada u vodu.Ako ne detektuju onda je ispravna,vrlo jednostavno(jer po njima to je rudimentna svetlost koja je nastala u velikom prasku a ostala posle inflacije i kao takva može se sprečiti da dopre u Faradejev kavez).Ili jednostavno staviti starinski analogni televizor u oklopljenu metalnu garažu i uključiti ga.Ako imate beli šum e J…. ,teorija velikog praska pada u vodu,hahaha.
U celom našem prenapregnutom poimanju sveta, kako u malim okvirima naše svakodnevnice tako i u kolosalni okvirima Svemira, kao konstantu u razmišljanju i vrednosnom iskazivanju koristimo jednu od najvećih nepoznanica. Nepoznanicu za koju ne znamo šta je ali je izvrćemo i prilagođavamo u svim mogućim oblicima. Energiju. Osim od nekih njenih uočenih pojavnih oblika, koji i dalje ne govore ništa o njenoj suštini, mi o njoj ne znamo ništa. A vrlo nonšalantno sa tom nepoznanicom pokušavamo da objasnimo nama nejasne stvari. I da predviđamo kako će se to, nama suštinski nepoznato ponašati, ograničavajući njene domete dometima, ako ne našom maštom, a onda svakako dometima naučne misli. Kao da znamo o čemu govorimo pa da možemo barem da maštamo o njoj.