Ако разумни живот постоји другде, осим на Земљи, зашто га већ нисмо пронашли? Другим речима, изгледи да откријемо ванземаљце су веома мали. Истраживачи из Института будућности човечности на Универзитету Оксфорд управо су обзнанили да су људи, вероватно, једина напредна цивилизација у свеколиком бескрају, иако то сасвим не јамче.
То су закључили након разматрања чувеног Фермијевог парадокса (по италијанском нобеловцу Енрику Фермију који питао: Где су?) и претпоставки које га подржавају. Речени налаз, наиме, одсликава својеврсно противречје између вероватноће да интелигентна бића још негде обитавају и недостатка доказа за то.
У блиску везу с овим виђењем довођена је Дрејкеова једначина (према америчком астроному и астрофизичару Френку Дрејку), која каже да, чак, и ако је вероватноћа живота на другим местима мала, због старости и величине космоса могуће је да има много напредних цивилизација. Зато су поменути истраживачи сваком од десетак и више чинилаца једначине доделили вредности од највећих д најмањих. Шта су установили?
У трећини случајева наша галаксија је потпуно лишена интелигентног живота било где другде, осим на Земљи. Али у другим сценаријама није искључено да искрсне велики број цивилизација. Дакле, не искључује се потпуно ванземаљски живот, али вероватније да су људи једина интелигентна врста у овом тренутку. Но, то се може у будућности променити.
Истраживање је објављено у студији „Разрешавање Фермијевог парадокса”.
