Планета се све више загрева, због чега у многим подручјима око екватора за људе постаје неподношљиво.
До 2100. би велики део планете могао би бити опасан за живот, упозоравају научници. У овој фази, чак и ако се ограничи глобално загревање на два Целзијусова степена изнад прединдустријског износа, нове процене показују да ће у тропским и суптропским крајевима; укључујући Индију, Арапско полуострво и подсахарску Африку, до 2100. у већини дана владати изузетно високе температуре.
Недавне процене показују да је глобално отопљење већ сада одговорно за један од три смртна случаја повезана с великим врућинама. На темељу ових стопа, студије предвиђају да ће у надолазећим деценијама, с повећањем глобалног отопљења, људи умирати у рекордном броју.
На средњим географским ширинама хараће скоро сваке године интензивни топлотни таласи, наводи се у новом истраживању. У америчком граду Чикагу, на пример, до краја столећа број опасних топлотних таласа могао би се повећати за чак 16 пута.
Велики број смрти
Kакве су шансе да се избегне таква судбина? Око 0,1 посто, ако ограничи загревање на испод 1,5 Целзијусових степени изнад прединдустријских температура, а стручњаци сматрају да ће се до 2050. највероватније премашити дца степена загревања. „У том случају ће екстремно опасан топлотни вал бити редовна одлика климе у подсахарској Африци, деловима Арапског полуострва и великом делу Индијског потконтинента”, наводе истраживачи.
Ако се глобално не ради на смањењу емисија гасова „стаклене баште” и не уведу друге мере за спречавање климатских промена, у свету ће вероватно бити много смртних случајева. Но сваки мали корак који придоноси смањењу температура је важан, јер ће то значити мањи број људских жртава, пише Science Alert.
Индекс топлоте
Kако се људи носе с топлотним стресом, погубним стањем које може довести до откизавања појединих органа, зависи од више чинилаца; на пример попут влаге. Тренутне процене темеље се на метрици познатој као индекс топлоте која узима у обзир релативну влажност ваздуха само до одређених температура. Недавна истраживања су показала да људско тело можда неће поднети толико топлоте и влаге колико показује овај индекс. Kако сада стоји, 93 Целзијусива степена на индексу топлоте сматра се горњом границом онога што човек може уопште преживети. Али при стопроцентној влажности, чак ни млади и здрави људи можда неће моћи живети на температури изнад 31 Целзијусов степен.
До 2050. године у тропским областима би опасан индекс топлоте могао бити премашен у 50 одсто дана сваке године, а до 2100. у већини дана.
Упркос томе, према традиционалном индексу топлоте температуре се сматрају опасним када прелазе 40, а погубним када прелазе 51 Целзијусов степен. Ново истраживање је користило ову метрику за предвиђање настањивања у будућности, тако да постоји добра шанса да процене заправо потцењују претећу опасност.
Суморна будућност
Међутим, чак и према овом мерилу, изгледи за човечанство изгледају страшно. Између 1979. и 1998. штетан праг индекса топлоте премашен је свакога дана у тропима и суптропима за 15 посто. У том периоду била је ријеткост да температуре, према индексу, постану изузетно опасне. Нажалост, то се не може рећи за тренутно раздобље, а нецоље се само погоршавају.
До 2050. године у тропским областима би опасан индекс топлоте могао бити премашен у 50 одсто дана сваке године, а до 2100. у већини дана. „Вероватно ће, без великог смањења емисија, знатни делови глобалних тропских и суптропских подручја до краја столећа током већег дела године бележити износе топлотног индекса више од оних које се сматрају опаснима”, упозоравају научници.
Истраживање насловљено Probabilistic projections of increased heat stress driven by climate change објављено је у часопису Communications Earth & Environment.
(Индекс)
