Planeta se sve više zagreva, zbog čega u mnogim područjima oko ekvatora za ljude postaje nepodnošljivo.
Do 2100. bi veliki deo planete mogao bi biti opasan za život, upozoravaju naučnici. U ovoj fazi, čak i ako se ograniči globalno zagrevanje na dva Celzijusova stepena iznad predindustrijskog iznosa, nove procene pokazuju da će u tropskim i suptropskim krajevima; uključujući Indiju, Arapsko poluostrvo i podsaharsku Afriku, do 2100. u većini dana vladati izuzetno visoke temperature.
Nedavne procene pokazuju da je globalno otopljenje već sada odgovorno za jedan od tri smrtna slučaja povezana s velikim vrućinama. Na temelju ovih stopa, studije predviđaju da će u nadolazećim decenijama, s povećanjem globalnog otopljenja, ljudi umirati u rekordnom broju.
Na srednjim geografskim širinama haraće skoro svake godine intenzivni toplotni talasi, navodi se u novom istraživanju. U američkom gradu Čikagu, na primer, do kraja stoleća broj opasnih toplotnih talasa mogao bi se povećati za čak 16 puta.
Veliki broj smrti
Kakve su šanse da se izbegne takva sudbina? Oko 0,1 posto, ako ograniči zagrevanje na ispod 1,5 Celzijusovih stepeni iznad predindustrijskih temperatura, a stručnjaci smatraju da će se do 2050. najverovatnije premašiti dca stepena zagrevanja. „U tom slučaju će ekstremno opasan toplotni val biti redovna odlika klime u podsaharskoj Africi, delovima Arapskog poluostrva i velikom delu Indijskog potkontinenta”, navode istraživači.
Ako se globalno ne radi na smanjenju emisija gasova „staklene bašte”i ne uvedu druge mere za sprečavanje klimatskih promena, u svetu će verovatno biti mnogo smrtnih slučajeva. No svaki mali korak koji pridonosi smanjenju temperatura je važan, jer će to značiti manji broj ljudskih žrtava, piše Science Alert.
Indeks toplote
Kako se ljudi nose s toplotnim stresom, pogubnim stanjem koje može dovesti do otkizavanja pojedinih organa, zavisi od više činilaca; na primer poput vlage. Trenutne procene temelje se na metrici poznatoj kao indeks toplote koja uzima u obzir relativnu vlažnost vazduha samo do određenih temperatura.Nedavna istraživanja su pokazala da ljudsko telo možda neće podneti toliko toplote i vlage koliko pokazuje ovaj indeks. Kako sada stoji, 93 Celzijusiva stepena na indeksu toplote smatra se gornjom granicom onoga što čovek može uopšte preživeti. Ali pri stoprocentnoj vlažnosti, čak ni mladi i zdravi ljudi možda neće moći živeti na temperaturi iznad 31 Celzijusov stepen.
Do 2050. godine u tropskim oblastima bi opasan indeks toplote mogao biti premašen u 50 odsto dana svake godine, a do 2100. u većini dana.
Uprkos tome, prema tradicionalnom indeksu toplote temperature se smatraju opasnim kada prelaze 40, a pogubnim kada prelaze 51 Celzijusov stepen. Novo istraživanje je koristilo ovu metriku za predviđanje nastanjivanja u budućnosti, tako da postoji dobra šansa da procene zapravo potcenjuju preteću opasnost.
Sumorna budućnost
Međutim, čak i prema ovom merilu, izgledi za čovečanstvo izgledaju strašno. Između 1979. i 1998. štetan prag indeksa toplote premašen je svakoga dana u tropima i suptropima za 15 posto. U tom periodu bila je rijetkost da temperature, prema indeksu, postanu izuzetno opasne. Nažalost, to se ne može reći za trenutno razdoblje, a necolje se samo pogoršavaju.
Do 2050. godine u tropskim oblastima bi opasan indeks toplote mogao biti premašen u 50 odsto dana svake godine, a do 2100. u većini dana. „Verovatno će, bez velikog smanjenja emisija, znatni delovi globalnih tropskih i suptropskih područja do kraja stoleća tokom većeg dela godine beležiti iznose toplotnog indeksa više od onih koje se smatraju opasnima”, upozoravaju naučnici.
Istraživanje naslovljenoProbabilistic projections of increased heat stress driven by climate change objavljeno je u časopisu Communications Earth & Environment.
(Indeks)
