Ново истраживање слојевите унутрашње структуре Земље открило је да Земљино унутрашње језгро осцилира, крећући се неколико километара напред-назад у периоду од шест година. Штавише, ово се може користити да се објасни варијација у дужини дана, која је на сличан начин осцилирала.
Налази научника Универзитета Јужне Калифорније (USC), изложени у научном раду „Сеизмолошко посматрање осцилирајућег унутрашњег језгра Земље” и објављени у часопису Sciences advences 10. јуна, у супротности су са раније прихваћеним теоријама. „Унутрашње језгро није фиксирано – креће се под нашим ногама и чини се да иде напред-назад неколико километара сваких шест година”, рекао је главни аутор истраживања, професор Џон Видал са Универзитета Јужна Калифорнијa.
Унутрашње језгро наше планете, које се може похвалити температуром од око 5.400 Целзијусових степени, праћено је спољашњим језгром, доњим омотачем, горњим омотачем, кором и атмосфером. Језгро, за које се верује да се углавном састоји од легуре гвожђа и никла и има облик чврсте лопте, ротира се у процесу који се назива суперротација. Раније су научници мислили да је ротација унутрашњег језгра константно бржа од ротације површине планете. Тим је анализирао сеизмичке податке које је обезбедио LASA (сеизмички низ са великим отвором) на основу компјутерског модела кретања језгра.
„Из наших открића видимо померање Земљине површине у односу на њено унутрашње језгро, као што су људи претпостављали већ 20 година”, рекао је Џон Видал, коаутор студије и професор геологије. Професор Видал је открио да се унутрашње језгро Земље ротира за приближно 0,1 степен годишње. Научници такође верују да њихова открића сада могу да објасне варијације у дужини дана у последњих неколико деценија. „… Наша најновија запажања показују да се унутрашње језгро окретало нешто спорије од 1969-71, а затим се померило у другом правцу од 1971-74. Такође напомињемо да је дужина дана расла и смањивала се. Подударност та два запажања чини осцилацију вероватном интерпретацијом”, навео је Видал.
Додао је да је научна заједница подељена у погледу одрживости ове претпоставке. „Ушли смо у ово очекујући да видимо исти правац и брзину ротације у ранијем пару атомских тестова, али уместо тога видели смо супротно. Били смо прилично изненађени када смо открили да се креће у другом правцу”, рекао је научник.Видал је поздравио налазе као помоћ у даљем разумевању како се формирало унутрашње језгро Земље и како се креће током времена.
(Илустрација Argonne National Laboratory)
(Извор Спутњик)
