Свеукупно гледано, готово половина (49%) Европљана је или „узбуђена” или „оптимистична” у погледу будућег друштва које укључује и побољшане и непобољшане људе.
Скоро половина одраслих Европљана верује да би људи требало да имају слободу да унапреде своје тело помоћу технологије за људску аугментацију, али многи исказују забринутост због дугорочног утицаја који би таква технологија могла да има на друштво. Људско побољшање (human augmentation) има два облика: може бити мотивисано здравственим разлозима – као што је употреба бионичких удова – или људи могу одабрати да унапреде своје тело, на пример, уметањем чипова за радио-фреквенцијску идентификацију (RFID).
Велико истраживање компаније Kасперски, у којем је учествовало 6.500 одраслих из седам европских земаља, открива да би се само 12% Европљана противило раду са аугментираном особом јер сматрају да они имају непоштену предност на радном месту. Међутим, 39% одраслих Европљана брине да би људска аугментација могла да доведе или до социјалне неједнакости или до сукоба у будућности. Свеукупно гледано, готово половина (49%) Европљана је или „узбуђена” или „оптимистична” у погледу будућег друштва које укључује и побољшане и непобољшане људе.
Чак 51% Европљана каже да је упознало некога ко је прошао процес аугментације. Kада је реч о приватном животу, 45% њих не би имала ништа против да се забавља са неким ко је унапредио своје тело технологијом, а 5,5% каже да је већ било у вези са таквом особом. Више од трећине испитаника изјавило је да је „увек прихватало” аугментиране људе, а 17% каже да их сада више прихватају него што је то био случај пре десет година. Половина мушкараца у Европи каже да су узбуђени и оптимистични у погледу заједничке будућности како са аугментираним тако и са неаугментираним људима, у поређењу са 40% жена.
(Shutterstock/Kotin)
Kада би некоме из њихове породице била потребна технологија побољшања из здравствених разлога, испитаници би најпре прихватили када би члан породице имао бионичку руку (38%) или ногу (37%). Kада је реч о добровољној аугментацији, одрасли у Португалу и Шпанији највероватније би рекли да људи треба да раде шта год желе са својим телом, док би се у Великој Британији у мањој мери сложили са тим.
Готово трећина Европљана подржало би члана породице који је одлучио да прође кроз овај процес, без обзира на сопствени избор, при чему Португалци пружају највише, а Французи најмање подршке. Нешто више од четвртине испитаника (27%) сматра да би аугментирани људи требало да буду посебно заступљени на нивоу власти, у поређењу са 41% који се противе тој идеји.
(Извор Б92)
