Узорци са Бенуа садрже воду и знатне количине угљеника.
Прелиминарна анализа узорака астероида Бену, старог 4,5 милијарди година, показује да он садржи воду и знатне количине угљеника, што значи да би се могли пронаћи градивни блокови који су довели до живота на Земљи, саопштила је NASA. Да би се детаљно разумела природа угљеникових једињења, потребна су нова истраживања. Научници ће тајне скривене у прашини са астероида проучавати деценијама да стекну што бољи увид у настанак нашег соларног сустава и појаву живота на Земљи. Истраживачки тим мисије OSIRIS-Rex ће следеће две године анализирати драгоцену прашину, а NASA ће сачувати најмање 70% узорка научници широм света, што укључује и будуће генерације, могли бацити поглед на ову јединствену космичку грудву.
Сонда OSIRIS.Rex лансирана је у септембру 2016. Биле су потребне две године да летелица стигне до астероида, а затим још две да му мапира површину пре него што је тим пронашао прикладно место за прикупљање узорака. А 20. октобра 2020. сонда се спустила и успјела прикупила прашину. Но није све прошло онако како се очекивало. Змисао је била да сонда удари делом површину и испусти азот, који би подигао шљунак и прашину. Но приликом тог процеса услиједио је својеврсни шок. Kада је механизам успоставио контакт, површина се раздвојила попут течности, а притисак је направио кратер пречника 8 метара. Материјал се распршио на све стране, а на сву срећу и у комору за прикупљање узорака.
Зашто је овај дуготрајни и сложени пројекат толико важан? Први разлог је тај то што се Бену налази на првом месту пописа опасних астероида. Спозна ли се његов састав, можда ће се осмислити како да се скрене с путање ако се једном запути ка Зељи. Али астероид може открити понешто у вези с пореклом живота на нашој планети. Наиме, он је реликт из времена формације Сунчевог система прије 4,5 милијарди година, па представља савршено очувану временску капсулу.
Сматрају га најопаснијом стеном у Сунчевом систему, јер је највећа вероватноћа од свих астероида да ће ударити Земљу, поред астероида 1950 DA. Због своје путање око Сунца, у наредних неколико столећа ће се у више наврата приближити Земљи, али постоји мала могућност судара. Постоји шанса да приликом прелета 25. септембра 2135. прође кроз такозвану гравитациону браву – подручје које би га могло усмерити на на судар с нашим планетом крајем 22. века. Иако је тешко одредити тачну вероватноћу за овакав катастрофални догађај, научници су на основу података које је прикупила летелица направили бољи модел будућих Бенуових орбита. Анализа указује на да има само 0,037% (1:2700) шансе да 24. септембра 2182. удари Земљу.
(Илустрација NASA)
(Индекс)
