Прогутала ју је недавно црна рупа када јој се превише приближила.
Астрономи су открили догађај велике снаге на удаљености већој од половине познатог свемира, када је црна рупа уништила звезду која је лутала преблизу овом небеском насилнику. Али, ово није био обичан пример прождрљиве црне рупе. Био је то један од само четири примера, први од 2011. године, црне рупе у тренутку када растргла звезду у пролазу и настану светлећи млазови високоенергетских честица у супротним смеровима у свемиру, кажу научници.
Био је то и најудаљенији и најсјајнији такав догађај до сада забележен. Астрономи су га описали догађај у студијама објављеним недавно у часописима Натуре и Натуре Астрономy. Чини се да је кривац супермасивна црна рупа, за коју се верује да је стотинама милиона пута већа од масе нашег Сунца, а налази се отприлике 8,5 милијарди светлосних година од Земље. Светлосна година је удаљеност коју светлост пређе у години.
„Мислимо да је звезда била слична нашем Сунцу, можда масивнија, али уобичајене врсте”, рекао је астроном Игор Андреони са Универзитета Мериленд и Центра НАСА за свемирске летове Годард, главни аутор једне од студија. Догађај је откривен у фебруару астрономским истраживањем Зwицкy Трансиент Фацилитy, помоћу камере спојене на телескоп у опсерваторији Паломар у Kалифорнији. Удаљеност је израчуната помоћу врло великог телескопа Европске јужне опсерваторије у Чилеу.
„Kада се звезда опасно приближи црној рупи – без бриге, то се неће догодити Сунцу – насилно је растржу гравитационе силе црне рупе, слично као што је учинак Месеца на плиму на Земљи, али с већом снагом”, објаснио је Мајкл Kофлин, астроном са Универзитета Минесота и коаутор студије. „Тада се делови звезде заробе у диску који се брзо окреће око црне рупе. Kоначно, црна рупа прогута оно што је остало од пропале звезде у диску. У неким врло ретким случајевима, за које смо проценили да су 100 пута ређи, снажни млазеви материјала лансирају се у супротним смеровима када дође до плимског поремећаја.”
Андреони и Kофлин су сматрају да се црна рупа вероватно врти брзо, што би могло да објасни зашто су два снажна млаза лансирана у свемир готово брзином светлости. Астроном из Технолошког института Масачусетс, Дирај Пашам, главни аутор друге студије, изјавио је да су научници посматрали догађај готово од почетка – у току једне семице након што је црна рупа почела да гута звезду. Док атрономи откривају плимске поремећаје отприлике двапут месечно, они који избацују млазеве веома су ретки. Чини се да је један из ове црне рупе био усмерен ка Земљи, због чега се чинио светлијим него да је упућен у други смер.
Верује се да се супермасивна црна рупа налази у средишту галаксија као што Млечни пут и да већина има једну такву у својим средиштима. Плимски поремећаја био је, иначе, толико светао да је заклонио светлост звезда из поменуте галаксије. „На својем врхунцу извор се чинио светлијим од 1.000 милјарди сунаца”, закључио је Дирај Пашам.
(Илустрација ESO/M.Kornmesser)
(Н1)
