Постоји нешто што црвене патуљке чини изврсним метама за некропланетологију. Звезде мале масе, попут њих, брзо и успешно уништавају литијум. То значи да се сваки свежи минерал који се појави у атмосфери црвеног патуљка тамо морао наћи недавно, што га чини одличним показатељем интеракције звезде и планете.
Астрономи су уочили шест црвених патуљака који показују сумњиве знаке прождирања планета. У атмосферама тих звезда пронађени су трагови елемента који би у нормалним околностима одавно били уништени у њиховој унутрашњости, што упућује на то да су недавно прогутале стеновите светове налик Земљи, пише Science Alert. „Открили смо да неколико црвених патуљака које смо проучавали садржи литијум, хемијски елемент који се онде не би требало налазити”, објашњава астроном Робин Џефрис са Универзитета Kил у Уједињеном Kраљевству. „Стога се и најмања количина литијума у тим звездама јасно истиче – помало као да сте бацили боју на празно платно.”
Kада звезда прогута планету, докази се обично униште заједно са жртвом. Због тога астрономи морају тражити суптилније трагове – хемијске потписе и необично понашање звезде. Таква форензичка потрага за знакцима космичких катастрофа има и свој назив: некропланетологија. Она се обично одиграва на умирућим звездама, но црвени патуљци нису ни близу краја свог животног века. Реч је о релативно малим, хладним и тамним звездама које своје гориво троше много спорије од масивнијих попут Сунца.
Док је животни век Сунца око 10 милијарди година, црвени патуљци могу постојати десетинама, чак и хиљадама милијарди година. С обзиром на то да је свемир стар 13,8 милијарди година, ниједан црвени патуљак још није стигао до краја својег природног циклуса. Међутим, постоји нешто што их чини изврсним метама за некропланетологију. Звезде мале масе брзо и успешно уништавају литијим. То значи да се сваки свежи метал ове врсте који се појави у атмосфери црвеног патуљка тамо морао наћи недавно, што га чини одличним показатељем интеракције звезде и планете.
Џефрис и сарадници анализирали су податке спектроскопског осматрања Gaia-ЕSО (GES), које садржи информације о хемијском саставу хиљада звезда у Млечном путу. Усредсредили су се на звездане групе, јер се звезде у свакој рађају из истог облака материјала и обично имају врло слична хемијска својства. То је важно јер црвени патуљци брзо униште литијум у току своје младости. До старости звезда које су овђе проучаване, сав литијум преостао од њиховог настанка требало је да буде готово потпуно избрисан. Због тога је кудикамо лакше уочити звезду која је накнадно добила литијум, него што би то био случај с изолованим црвеним патуљком. Ако црвени патуљак у таквој групи има трагове литијума, а његови сродници немају, то је знак за детаљнију проверу.
Након што су сузили претрагу на звезде које би могле показивати литијумов потпис, остало им је 318 црвених патуљака. Од тога шест их је имало знатно више литијума него што би требало. Следећи корак био је искључити друга могућа објашњења. Примерице, млада звезда би имала више износе литијума, па је могуће да се млађа уселила у наведену групу. Међутим, кретање и боја звезда искључили су ту могућност – свака од шест припадала је својем матичном скупу. Друга могућност била је да је нешто у понашању звезде спријечило уништавање литијума, попут врло брзе ротације или интензивне магнетске активности. И то се показало као слепа улица. Уместо да буду неуобичајено активне, те звезде биле су међу најспорије ротирајућима.
Kоначно, модели истраживача показали су да је сигнал литијума код сваке од шест звезда у складу с скорашњим уношењем тог елемента. Познато је да су мале стеновите планете честе око црвених патуљака и да их звезде понекад могу прогутати. Прорачуни указују да је било потребно да у звезду упадне материјал масе од три до десет Земљи да би се појавио уочени сигнал. То је отприлике најјаснији доказ који се може добити у некропланетологији. Овај налаз можда и није тако редак. Шест од 318 звезда наговешћују да су 2 до 3 посто црвених патуљака ждерачи планета, но то је под претпоставком да литијум остаје видљив дуже време. Ако литијум брзо нестане, стопа би могла бити много већа јер је временски прозор у којем их можемо ухватити на делу знатно ужи.
Неки астрономи верују да је, посебно у годинама планетних система, када гравитација ствара хаос међу новонасталим световима, прождирање планета релативно честа појава. Ово откриће упућује да би црвени патуљци могли понудити нови начин истраживања тw појаве која открива механику настанка. Истраживање је објављено у часопису Моnthly Notices of the Royal.
(Илустрација: NASА/ЕSО/L. Calçada)
(Индекс)
