MEĐU IZMEĐU

JUPITEROVI GROMOVI I MUNJE

Pražnjenje na severu (NASA)

Dok se na Zemlji znatno više stvaraju u području oko ekvatora, na najvećoj planeti Sunčevog sistema situacija je obratna: pomenute pojave karakteristične suza polove.

Oluje praćene munjama na Jupiteru su mnogo češće i mnogo sličnije onima na Zemlji nego što se to ranije mislilo. Jupiter je najveća planeta Sunčevog sistema i peta je po redu od Sunca. Pojava munja, odnosno naglo pražnjenje atmosferskog naelektrisanja u olujnim oblacima, na Jupiteru je otkrivena pre četrdesetak godina. Naelektrisanje stvara široki raspon radijskih frekvencija, a letelica „Vojadžer 1” je još davne 1979. godine otkrila zvučne talase vrlo niske frekvencije, karakteristične za munje.

Neverovatni zvuci Jupitera, koje je „Vojadžer 1” snimio bili su prvi dokaz da u atmosferi te velika planeta nastaju munje. Kasnije su kamere na svemirskoj letelici „Galileo”, letelica „Kasini” lansirana sa ciljem istraživanja Saturna i druge misije potvrdile pojavu munja na Jupiteru u obliku svetlosnih bljesaka.

„S obzirom na znatno velike razlike u atmosferama Jupitera i Zemlje, sličnosti u  munjama i grmljavini su prilično zapanjujuće”.

Najnovije istraživanje, zasnovano na podacima koje je prikupila letelica „Džuno”, otkrilo je 1.600 pojava munje, odnosno 10 puta više nego što ih je ranije zabeležio „Vojadžer 1”. „Munje na Jupiteru mogu da budu česte, baš kao i ove na Zemlji”, izjavila je šefica istraživačkog tima Ivana Kolmašova, naučnica sa Akademije nauka Češke Republike. „S obzirom na znatno velike razlike u atmosferama Jupitera i Zemlje, sličnosti u munjama i grmljavini su prilično zapanjujuće”, dodao je koautor studije Vilijam Kurt sa Univerziteta u Ajovi, u SAD.

„Vojadžer 1” (Vkipedija)

NASA u svom saopštenju ističe da do ovakvih podataka u ranijim misijama njeni naučnici nisu mogli ni da dođu, jer ova letelica prolazi bliže Jupiteru nego bilo koja druga do sada. Samim tim, jačina signala koje planeta emituje je 1.000 puta jača. Naravno, tu je i značajan tehnološki napredak u preciznosti mernih instrumenata, pa su uspešno zabeleženi čak i slabiji signali u kakofoniji zvučnih talasa koji se stvaraju na Jupiteru.

Na polovima Jupitera, kod kojih nema te
toplote u gornjem delu atmosfere, nema
ni stabilnosti u atmosferi, pa se gasovi
više temperature dižu iz Jupiterove
unutrašnjosti i tako stvaraju
sastojke za pojavu munja.

Postoji, međutim, i jedna velika razlika. Dok se na Zemlji munje znatno više stvaraju u području oko ekvatora, kod Jupitera je situacija obrnuta. Kod Jupitera je takva aktivnost karakteristična za polove planeta. Razlog tome je što Zemlja dobija mnogo više toplote od Sunčevog zračenja, koje je najsnažnije oko ekvatora. Jupiter je pet puta udaljeniji od Sunca, pa zato dobija i pet puta manje Sunčeve svetlosti od Zemlje.

Ipak, i Jupiter dobija nešto Sunčeve toplote, koja kao i kod Zemlje zagreva deo oko ekvatora. Upravo ta toplota stvara stabilnost u gornjem delu atmosfere i onemogućava porast toplog vazduha iz unutrašnjosti. Na polovima Jupitera, kod kojih nema te toplote u gornjem delu atmosfere, nema ni stabilnosti u atmosferi, pa se gasovi više temperature dižu iz Jupiterove unutrašnjosti i tako stvaraju sastojke za pojavu munja.

„Ova otkrića su važna jer će nam pomoći da bolje razumemo sastav, cirkulaciju i tokove energije na Jupiteru”, rekao je Šanon Braun iz NASA. Međutim, sada ih muči drugo pitanje. „Iako su pojave munje zabeležene na oba pola, tek treba da otkrijemo zašto se munje znatno češće pojavljuju na severnom polu Jupitera”, zaključio je on.

(Izvor Sputnjik)

 

O autoru

Vladan Milenkovic

Ostavite komentar