МЕЂУ ИЗМЕЂУ

ОД БОГА ДО КВАРКА: СВЕТЛОСТ

Прве звезде (Википедија)

четвртак, 18. јануар 2018, 15,15  РТС2

Шта све научници подразумевају под појмом светлост? Kада је космос постао провидан? Да ли је светлост свуда у космосу иста? Ако би човек летео брзином светлости, да ли би време стало?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

Лука Поповић (Википедија)

У новој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић на тему светлост, разговара са проф. др Луком Поповићем. Светлост је део спектра електромагнетног зрачења из опсега таласних дужина видљивих голим оком. Некад се каже и видљива светлост што би био плеоназам да се термин светлост не користи и у ширем смислу да означи електромагнетно зрачење било које таласне дужине (рецимо ултраљубичасти зраци, које човек не види голим оком, а који изазивају флуоресценцију разних материјала, често се називају црним светлом).

Око хиљаду милијарди фотона са Сунца сваке секунде падне на врх чиоде у сунчаном дану. Kолика је то енергија? Зашто све биљке и животиње, укључујући човека, исијавају сталну количину фотона, сразмерну степеници свога развића у еволуцији? Претпоставља се да тахиони путују брже од светлости, значи ли то да путују унатраг кроз време? Гледајући емисији разоткријте шта смо још занимљиво истражили о светлости.

Аутор серије Станко Стојиљковић
Уредник серије Александра Даничић
Монтажа Владимир Јовић
Режија Милица Митровић


ОД БОГА ДО КВАРКА: МОЛЕКУЛ

четвртак, 11. јануар 2017, 15,15 РТС2

Колико хемијских елемената учествује у градњи човековог тела? Колико су опасни стимулативни молекули? Хоће ли научници правити молекуле од којих ће склапати живот савршенији од еволуционих узора?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

Душан Сладић (Википедија)

У новој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић у разговору са проф. др Душаном Сладићем са Хемијког факултета у Београду открива све мистерије молекула.

Целокупан материјални света, састоји се од молекула и још ситнијих атома. Зна ли се коначан збир молекула или је то потрага без краја и колико су их научници до сада вештачки створили? „Живот је постао материја хемије”, упозорио је Џејмс Вотсон који је, с Френсисом Kриком, 1953. протумачио хемијско устројство ДНK.

Kолико ће молекула, природних или синтетичких, бити познато за наредних сто година тешко је предвидети. Али познајући њихове основне хемијске законитости, број може бити неограничен. Данас их има више од 70 милиона. Бекрајно разнолико живи свет заснива се на молекулима различитих састава, својстава и функција. Молекулима који су се милионима година бесконачно комбиновали.

Од огромног броја природних молекула прво је настала вода, од кисеоника и водоника, под веома суровим условима на Земљи пре три-четири милијарде година. Захваљујући физичким и хемијским својствима атома кисеоника и водоника, молекулу воде приписују се „божанске особине”, јер се на њима заснива разноликост биљног и животињског света на Земљи.

Аутор серије Станко Стојиљковић

Уредник серије Александра Даничић

Монтажа Владимир Јовић

Режија Милица Митровић

 


ОД БОГА ДО КВАРКА: ЕВОЛУЦИЈА

четвртак, 14. децембар 2017, 15,15 РТС2

Да ли је човек престао да еволуира? У којој је мери човек одговоран за сопствене еволутивне промене? Да ли је еволуција резултат насумичних мутација и селекција услед борбе за опстанак? Због чега је нестало, чак, 99,99 одсто свих врста биљака и животиња које су икада постојале?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја.

Aлексеј Тарасјев (Википедија)

У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења. У овој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић у разговору са проф. др Алексејем Тарасјевим открива развој еволуције.

Алексеј Тарасјев је еволуциони биолог, научни саветник и руководилац Одељења за еволуциону биологију на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић” у Београду. Такође је и експерт у Уједињеним нацијама за биолошку сигурност. Објавио је више радова из еволуционе екологије и еколошке генетике у међународним и домаћим научним часописима, као и о историји и статусу савремене биологије. Аутор је књиге „Биологија и креационизам”. Члан је Националног савета за биолошку сигурност. Са нама разговара у емисији о еволуцији свих живих бића од постанка до данас.

Аутор серије Станко Стојиљковић

Уредник серије Александра Даничић

Монтажа Владимир Јовић

Режија Милица Митровић

 


ОД БОГА ДО КВАРКА: СОФТВЕР

Четвртак, 7. децембар 2017, 15,15 РТС2

Чиме је грофица Ада Бајрон Kинг задужила човечанство? Kо је први изговорио реч – софтвер? Шта је под тим подразумевао? Да ли је Алан Тјуринг први прописао концепт софтвера у једном научном чланку? Подсећа ли свакодневица сваког пословног човека на најпростији алгоритам? Kо су најчувеније програмерке у свету?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја.

У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

Сања Вранеш

У новој епизоди „Науке 50”, аутор серије Станко Стојиљковић у разговору са. др Сањом Вранеш, директором Института „Михајло Пупин” и редовним професором Универзитета у Београду, говори о предностима усавршавања софтверских система. Да би рачунарски систем могао да ради, поред хардвера мора бити опремљен и одговарајућм програмима који ће њиме управљати.

Ова компонента рачунарског система зове се софтвер. Она представља начин записа алгоритама у облику који је разумљив рачунару. Повезан је са хардвером, који представља компоненте рачунара. Софтвер се састоји од програма и библиотека, као и докумената који су повезани са њима.

Сазнајте нешто више о персијском математичару Мухамед Ал Хорезмију, који је алгоритам увео у математику и написао књигу о индијској вештини рачунања где у арапску математику уводи индијске цифре и децимални бројни систем. Ова књига бива касније преведена на латински као Algoritmi de numero indorum.

Данас се реч алгоритам често везује за појам рачунарства мада уопштено алгоритам можемо сматрати као упутство како решити неки задатак или проблем. Еуклидов алгоритам је на пример ефикасан начин за одређивање највећег заједничког делиоца датих бројева. Добио је име по старогрчком математичару Еуклиду, који га је навео у књизи својих Елемената. Ову теорију 1844. године доказује Габријел Ламе и тиме означава почетак теорије комплексности. Развијањем метода у 20. веку ефикасност Еуклидов алгоритма се побољшава.

Гледајући емисију сазнајте да ли постоје програми вештачке интелигенције, који пишу научне чланке и обмањују рецензенте? Хоће ли у будућности машине програмирати саме себе?

Аутор серије Станко Стојиљковић
Уредник серије Александра Даничић
Монтажа Владимир Јовић
Режија Милица Митровић


ОД БОГА ДО КВАРКА: КОСМОС

Четвртак, 9. нов. 2017, 10,30 РТС2

Зашто космос постоји? Шта се поуздано зна о космосу, а шта је изван нашег опсега сазнања? Kолико су далеко стигли научници замишљајући будућност космоса?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

Милан Димитријевић

У новој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић у разговору са проф. др Миланом Димитријевићем из Београдске Опсерваторије открива тајни свет космоса.

Научници обожавају мистерије, јер решавање једне отвара спектар могућности за нова истраживања. Тако је и увод који је отворио перспективу за одговоре одакле долазе космички зраци изузетно високих енергија и шта их ствара и од којих честица се састоје, била дуга тајна Сунчевог система. У емисији вам дајемо све одговоре о kосмосу од настанка па до данас како је текао његов развојни пут.

Гледајући емисију, сазнаћете хоће ли људски ум икада бити у стању да до танчина истражи космос? Поједини футуролози наговешћују да ће једнога дана довољно напредна цивилизација изнова створити цео космос, да ли је то могуће? Где је крај космоса?

Аутор серије Станко Стојиљковић
Уредник серије Александра Даничић
Монтажа Владимир Јовић
Режија Милица Митровић


четвртак, 2. нов. 2017, 15:15

„Најелементарнији догађаји у космосу дешавају се потпуно случајно, без икаквог претходног узрока”, истиче квантни физичар проф. др Влатко Ведрал са Универзитета Оксфорд.

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

У новој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић у разговору с проф. др  Влатком Ведралом открива тајни свет кванта. Влатко Ведрал након завршене Математичке гимназије у Београду наставља школовање у Лондону, где је докторирао физику на Империјал колеџу. Сада је директор Института за биоинспирисане квантне технологије, који функционише у оквиру оксфордске Мартин школе.

Влатко Ведрал

Тај институт је посвећен истраживањима узбудљиве могућности да живи биолошки системи у свом функционисању користе квантне ефекте, с крајњим циљем да се копирају решења која изналази природа и дизајнира архитектура будуће квантне технологије која ће помоћи у решавању изазова са којима се суочава човечанство у 21. веку. Бројне награде дошле су као признање за његов допринос развоју науке.

Гледајући емисију, сазнаћете како настаје квантна музика и у чему квантни физичари нису сагласни с класичним физичарима. Сазнаћете и да ли је космос бесконачни квантни компјутер и може ли се у Лас Вегасу стећи богатство на основу квантне физике.

 

Аутор серије Станко Стојиљковић
Уредник серије Александра Даничић
Монтажа Владимир Јовић
Режија Милица Митровић


ОД БОГА ДО КВАРКА: ВОДА

четвртак, 26. окт. 2017, 15.30, РТС 2

Може ли се у космосу преживети без воде? Зашто је вода битна за човека и сва жива бића на земљи? Kолико су угрожени ресурси пијаће воде у свету? С којеим се опасностима можемо суочити у будућности?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја.

Бранислав Симоновић

Лед има мању густину од воде и захваљујући томе ледници пливају на површини воде и тиме штите биљни и животињски свет у води од смрзавања.Могло би да се каже да је због ове аномалне особине воде и дошло до трагедије Титаника 1912. године. Да је густина леда већа од густине воде, ледници не би пливали по површини воде.  Молекул је најмања јединица неког једињења која има физичке и хемијске особине тог једињења. Тако је и са молекулом воде. Молекули могу да се разложе на своје саставне делове, на атоме, али се онда губе физичке и хемијске особине тог једињења. Другим речима, вода више није вода кад се разложи на своје саставне елементе, на водоник и на кисеоник.

Грчки филозоф Емпедокле говорио је да хемијске промене настају из емоционалне љубави или не љубави. Љубав између две супстанце чини да се оне уједине и награде трећу супстанцу. Данас се то у хемији назива афинитетом. Такође, ако супстанце почну да мрзе једна другу, онда ће се оне разложити. Следећи Емпедоклеову мисао можемо да кажемо да је у хемији као и у животу. Из љубави се ствара нешто ново, а из мржње се растура, разлаже оно што је створено.

Вода коју данас имамо на Земљи је иста она вода настала дегазацијом Земље. Само је старија неколико стотина милиона година. Вода која је нестала у простору надокнађена је истим геолошким процесима као при настајању океана. Око 70% Земљине површине покривено је водом. Садашње обале су ту где јесу јер је велика количина воде задржана у поларном леду и ледницима. Потпуним отапањем поларног леда и ледника ниво океана би се подигао за око 80 метара.

У емисији аутор серије Станко Стојиљковић на ову тему разговара са проф. др Браниславом Р. Симоновићем, који је цео радни век провео  у Институт у за општу и физичку хемију, чији је био и директор. Бави се основним и примењеним истраживањима у физичкој хемији, биотехнологији и заштити животне средине, највише истраживањем воде. Члан је у више научних друштава и институција  и добитник бројних награда и признања из своје области у земљи и иностранству.

Аутор серије Станко Стојиљковић

Уредник серије Александра Даничић
Монтажа Владимир Јовић
Режија Милица Митровић

(Извор РТС)


Nauka 50: Od Boga do kvarka

Да ли сте се икад запитали може ли се с педесет речи дочарати све што нас окружује – васцели космос и устројство човека? Ако нисте, сваког четвртка (почев од 19. октобра) укључите Други програм РТС-а (15,15 сати) и све ћете сазнати. Саговорници су врхунски српски научници у земљи и расејању.

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја

У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

Дејан Стојковић (Википедија)

У првој епизоди аутор серије Станко Стојиљковић у разговору са проф. др Дејаном Стојковићем открива тајни свет „црне рупе”. Проф. др Дејан Стојковић, амерички научник српског порекла, познат је по истраживањима у области космологије, гравитације и физике елементарних честица. Његових педесетак научних радова о вишедимензионалним световима имају изузетну цитираност, која далеко превазилази и оквире европске науке. У Стојковићевом опусу највише пажње привлаче истраживања о мини „црним рупама”, која су била изузетно актуелна приликом покретања „Великог хадронског сударача” (LHC) у ЦЕРН-у.

Доктор Стојковић је, заједно са сарадницима са Државног универзитета Њујорка у Бафалу, одговорио на питање да ли нас каквом грешком ЦЕРН-а може прогутати „црна рупа”. Његов Black Max програм се данас користи на два експеримента у ЦЕРН-у као модел којим се процењује да ли се такви објекти могу формирати у акцелераторима и ако ипак некако настану, да ли су заиста крајње опасни по сам акцелератор, оближњу Женеву, остатак планете и добар део Сунчевог система. Black Max програм садржи све оно што знамо о „црним рупама”.

У емисији ћете сазнати постоје ли „црне рупе” близу Сунчевог система и колико су оне темељно проучене. Сазнаћете и може ли на акцелератору какав је LHC у ЦЕРН-у настати „црна рупа” која би била опасна за свет и како се у Србији, уз толико важнијих потреба, може оправдати улагање у фундаментална истраживања.

Аутор серије Станко Стојиљковић
Уредник серије Александра Даничић
Монтажа Владимир Јовић
Режија Милица Митровић

(Извор РТС)

О аутору

Станко Стојиљковић

5 коментара

Оставите одговор на petar X