ОД БОГА ДО КВАРКА: ВЕШТАЧКИ УМ

6 година

52.139 pregleda

четвртак, 20. дец 2018, 13:30, РТС2

Две највеће мистерије у природи су: УМ и ВАСИОНА. Захваљујући моћној технологији човек је у стању да фотографише галаксије далеке милијарду светлосних година. Међутим, шта је са људским мозгом, да ли га добро познаје или да ли га уопште познаје? Да ли је могуће вештачки осмислити и израдити интелигентне системе ако се не зна тачно како функционише људски мозак, који се, опет, користи у пројектовању и усавршавању вештачке интелигенције?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Кабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

Драган Алексендрић

У овој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић разговара са проф. др Драганом Алексендрићем.

Проф. др Драган Алексендрић је дипломирао, магистрирао и докторирао на Машинском факултету у Београду. Истраживачка област којом се бави је вештачка интелигенција моторних возила. До сада је публиковао научне радове у међународним часописима са Science Citation Index листе, међународним монографијама, водећим националним часописима и на међународним конференцијама. Руководилац је и учесник већег броја домаћих и међународних пројеката и добитник награде Свети Сава за најбољу књигу аутора са факултета. На Машинског факултета у Београду ради као редовни професор.

Аутор серије Станко Стојиљковић
Уредник серије Александра Даничић
Монтажа Владимир Јовић
Режија Милица Митровић

ОД БОГА ДО КВАРКА: СМРТ

четвртак, 13. дец.2018, 13:30, РТС2

„Наш дух је скроз на скроз скован од смртности”, пише филозоф Еуген Финк. „Смрт се не дотиче ни живих, ни мртвих”, поручује антички мудрац Продик. Кога се дотиче? Откад познаје смрт, човек је у стању да воли живот, зар не?Страх од смрти спада у два највећа страха, по Епикуру. Који је други? Постоји ли урођени „инстинкт смрти”, како је тврдио Сигмунд Фројд?

Јован Бабић

У овој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић разговара са проф. др Јованом Бабићем.

Проф. др Јован Бабић је професор етике на Филозофском факултету у Београду и гостујући професор филозофије на Portland State University у Америци. Аутор је више књига, бројних чланака и студија у домаћим и страним часописима. Организатор је серије конференција International Law and Ethics Conference Series, која траје од 1997. године до данас. Уредник је едиције „Примењена етика”. Доктор Бабић је ангажован на пројекту Министарства просвете и науке под називом „Биоетички аспекти: морално прихватљиво у биотехнолошком и друштвено могућем”.

ОД БОГА ДО КВАРКА: ЦИТАТИ
четвртак, 6. дец2018, 13:30, РТС2

Шта цитати и цитирање све мере? Колико постоји врста цитата? По чему се једни од других разликују? Какву нам тајну открива или скрива Хиршов индекс? Ко је од наших истраживача први и по броју цитата и по Хиршовом индексу? У коликој се мери цитирање уважава приликом избора у научна звања или у Српску академију наука и уметности? Где све може проверити колико је неко цитиран?

Зоран Николић

Проф. др Зоран Николић jeдипломирао, магистрирао и докторирао на Физичком факултету у Београду. Био једоцент на истом факултету, а потом ванредни професор. Публиковао је 41 рад у међународним научним часописима и9 у осталим часописима. Био је члан деканског колегијума, као директор Института за физику Физичког факултета ичлан радне групе за измене Правилника о избору у научна звања, именоване од стране Националног савета за науку. Од 2002. године бави се прикупљањима и обрадама података за Министарство просвете, науке и технолошког развоја, које га ангажује за: анализе библиографских података, симулације напредовања, евалуације научних резултата појединаца и пројеката, утврђивања компетенције и аутоматске категоризације истраживача у свим досадашњим пројектним циклусима. Област интересовања му је примењена физика.

ОД БОГА ДО КВАРКА: БЕСМРТНОСТ

четвртак, 29. нов 2018, 13:15, РТС2

Јесте ли икад пожелели да будете бесмртни? Зашто у сваком човеку од најранијих дана људског постанка тиња жудња за вечним животом? Има ли бесмртност научно утемељење или је то само човеков умишљај? Колико гладовање продужава људски век? Чиме је човеково биолошко трајање превасходно ограничено? По чему се бесмртност и дуговечност разликују? Постоје ли у природи бесмртна и дуговечна створења?

Предраг Слијепчевић

У овој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић разговара са проф. др Предраг Слијепчевић.

Професор доктор Предраг Слијепчевић је Ветеринарски факултет завршио у Сарајеву. Где је магистрирао и докториао из радијационе биологије. Био је стипендиста Британског савета и фонда Темпус на универзитетима у Енглеској и Холандији. Радио је као истраживач постдокторанд на Универзитету Кембриџ, Одсек за патологију. Затим као доцент на Брунел универзитету, Одсек за биолошке науке. Потом на истом Универзитету као истраживач и ванредни професор у Одељењу за биолошке науке и у Академској школи здравствених наука. Добитник је бројних награда и признања. Објавио је преко 40 радова у међународним научним часописима с верификованим импакт фактором и три поглавља у књигама.

ОД БОГА ДО КВАРКА: СЕКС

четвртак, 22. нов. 2018, 13:25, РТС2

Еволуциони психолог Џефри Милер сматра: „Нови мозак је у великој мери средство за удварање, завођење и задржавање сексуалних партнера.“ Према Ричарду Докинсу једина сврха репродукције је да поуздано преноси гене с поколења на поколење, колико је то тачно? На чему се заснива предвиђање да ће у будућности постојати два типа мушкараца и један тип жене?

У овој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић разговара са проф. др Јовом Тошевским.

Јово Тошевски

Проф. др Јово Тошевски у свету важи за једног од најистакнутијих научних познавалаца разлика женског и мушког мозга. Радио је као редовни професор и шеф Kатедре за анатомију и судску медицину Медицинског факултета Универзитета у Kрагујевцу и шеф Kатедре за анатомију Медицинског факултета Војномедицинске академије. Научно усмерење су му сексуалност, емоционалност и меморички системи мозга човека. Из тих области објавио је више стручних радова и тринаест књига. Докторирао је на разликама женског и мушког мозга. Руководи лабораторијом за истраживање сексуалности, емоционалности и меморичких система мозга у оквиру секције за неуронауку. Био је руководилац пројекта 13М15 „Сексуалне разлике функције лимбичког мозга’’ који је био финансиран од стране Министарства за науку и технологију.

ОД БОГА ДО КВАРКА: БОГ

четвртак, 15. нов. 2018, 13:33, РТС2

Који то закони физике спречавају човеково проницање у трансцеденцију? Како је могуће да после задивљујућих открића у физици има више неспознатог него што се претпостављало? Да ли смо ближе или даље од праве истине о свету у коме живимо? Има ли смисла говорити о простору и времену у основном стању физичког вакума? Какво је то време ако нема дешавања? Из којих побуда су физичари деценијама боравили у подручјима метафизике?

У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења. У овој епизоди аутор серије Станко Стојиљковић разговара са проф. др Љубом Ристовским.

Љубо Ристовски

„Вечни ход од таме – незнања, кроз светлост – знања, до таме – незнања, коме краја не може бити, човеков је усуд. Kада би се све могло завршити коначном истином, то би значило да постоји апсолутна истина и да је могуће спознати је, чиме бисмо прегазили и метафизику и нашли се очи у очи с Богом”. У својој књизи „Од физике до Бога” теоријски физичар професор доктор Љубо Ристовски из Београда пише да је Бог нестворен, ванвременски и неспознајан, што значи да је неприродан.

ОД БОГА ДО КВАРКА: ЈЕЗИК

четвртак, 8. нов. 2018, 13:10, РТС2

У којим се деловима мозга језик обликује? У чему се разиликују језик и говор, како је уочио Фердинанд де Сосир? Може ли се мислити без речи, као у облачићима карикатура?Да ли је језик математике савршен? Крије ли се тајна синтаксе, која одваја одраслог од детета, у променама можданих вијуга у левом чеоном режњу? Ако је реч на врх језика, где је запела?

У овој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић разговара са проф. др Милорадом Пуповцем.

Милорад Пуповац

Проф. др Милорад Пуповац је филолог, лингвиста и политичар. Завршио је Филозофски факултет Свеучилишта у Загребу на коме ради као професор лингвистике. Године 1982. долази на Одсек за лингвистику Филозофског факултета у Загребу у својству истраживача, а затим постаје асистент. Бави се социолингвистиком, психолингвистиком и лингвистичком прагматиком. Магистрирао је у Љубљани са звањем доцента и постаје руководилац новоформиране Kатедре за примјењену лингвистику и оријенталне студије Филозофског факултета у Загребу, да би потом докторирао филологију. Аутор је више радова и књига из области науке о језику. Основао је часопис о језику „СОЛ” у коме је био главни уредник. Године 1996. боравио је као истраживач у вашингтонском центру Вудро Вилсон, а 1998. и 1999. на Универзитету Kорнел у Њујорку.

ОД БОГА ДО КВАРКА: РАК

четвртак, 1. нов. 2018, 13:23, РТС2

Зоран Кривокапић

У овој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић разговара са проф. др Зораном Kривокапићем.

Проф. др Зоран Kривокапић је редовни професор на Медицинском факултету Универзитета у Београду и начелник Трећег одељења за колоректалну хирургију Прве хируршке клинике. Члан је Kраљевског удружења хирурга Енглеске. У Првој хируршкој клиници увео је велики број нових дијагностичких метода и оперативних процедура. Организовао је бројне међународне пројекте и конгресе. Један је од најпознатијих хирурга у Србији. За дописног члана САНУ изабран је 2012. године.

ОД БОГА ДО КВАРКА: ТЕОРЕМА

четвртак, 25. окт 2018, 13:23

Зашто се теорема сматра суштинским математичким изазовом? Коме се приписује највећи број теорема? Која је одиграла најпресуднију улогу у историји? Годишње се докаже 250.000 теорема, колико још има недоказаних и недоказивих теорема? Зашто је Фермаова последња теорема 350 година остала недоказана? Због чега је Архимед, с времена на време, својим колегама слао нетачне теореме? По чему је важна теорема о четири боје?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја.

У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

Стево Тодорчевић

Теорема је идеја чија се истинитост може доказати принципима дедуктивног закључивања. Разликује се од аксиома по томе што се њена истинитост може утврдити и за то служи поступак доказивања, односно извођења доказа. Теорема је математичко тврђење које се може и мора доказати да би се сматрало тачним. У овој епизоди „Науке 50” тајне теорема аутору серије Станку Стојиљковићу открива академик Стево Тодорчевић.

Редовни је члан Српске академије наука и уметности и професор Универзитета у Торонту на одељењу природних наука и инжењерства. Поред тога, има статус старијег научника у француском Центру за научна истраживања. Ужива углед најбољег српског математичара и водећег математичара у области теорије скупова и математичке логике на свету.

ОД БОГА ДО КВАРКА: СИМЕТРИЈА

четвртак, 18. окт. 2018, 13:23, РТС2

Шта би се догодило сa космосом да је опстала првобитна симетрија – подједнак број честица и античестица? Да ли је принцип симетрије и даље свеважећи у космосу? Зашто је симетрија уткана у све темељне физичке законе? Шта то спречава да симетрија и асиметрија постоје једна независно од друге? Да ли би без симетрије у времену исти узроци имали данас једне, а сутра друге последице? Можемо ли закључити да се симетрија и асиметрија надмећу у природи, науци и уметности?

Немања Калопер

У овој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић разговара са академиком Немањом Kалопером.

Академик Kалопер је дипломирао на Факултету за физику Универзитета у Новом Саду. Докторску тезу из теоријске физике одбранио је на Универзитету Минесота у Минеаполису (САД). Ради у области космологије, као што су космолошка константа, космолошки хоризонти догађаја и физика „црних рупа”. Редовни је професор Одељења за физику Универзитета Kалифорнија у Дејвису. Члан је Америчког друштва физичара и Српске академије наука и уметности. Симетрија је „основна и нама још недокучива тајна, нешто налик ,граматичким правилима, језика природе”, каже академик Kалопер, који нам у емисији разоткрива тајне симетрије.

ОД БОГА ДО КВАРКА: БУДУЋНОСТ

четвртак, 11. окт 2018, 13:19, РТС2

Енглески писац Семјуел Џонсон каже: „Живот је такав да човек може бити срећан само ако ишчекује промене”. У којој мери научници греше када најављују будућност? Хоће ли једног дана у наш ум бити имплементирани догађаји који се нису догодили, како тврди Мичио Каку? Шта спречава људски мозак да тумачи микроталасне поруке? Да ли су научници мађионичари будућности?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја.

У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења. У овој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић разговара са проф. др Александром Зечевићем.

Александар Зечевић

Проф. др Александар Зечевић је редовни професор електротехнике и продекан за постдипломске студије на Универзитету Санта Kлара у Kалифорнији (САД). Његови истраживачки интереси су теорија графова, електроенергетски системи, логичке мреже и управљење комплексним динамичким системима. Објавио је више од 40 радова у водећим часописима из ових области. Од 2005. на матичном универзитету у Силицијумској долини др Зечевић уводи јединствене курсеве: теорију хаоса, метаматику и границе знања, научне тачке гледишта о религији. Аутор је и неколико књига о односу науке и религије.

ОД БОГА ДО КВАРКА: ИНТЕЛИГЕНЦИЈА

четвртак, 05. окт 2018, 13:28, РТС2

У којем делу мозга је смештена интелигенција? Живе ли интелигентнији људи дуже, као што су својевремено објавили амерички научници? У којој је мери интелигенција плод наслеђа, а у којој средине? Колико је коефицијент интелигенције веродостојан доказ нечије интелигенције? Да ли је еволуција могла повећати интелигенцију људи проширењем пречника транспортних путева нервних импулса? Да ли је коначно решење у вештачкој интелигенцији?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја.

У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења. У овој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић разговара с проф. др Момчилом Ђорђевићем.

Момчило Ђорђевић

„Највећи број истраживача, филозофа и новинара који се баве науком, мисле да је дошло време у коме ћемо најзад објаснити мистерију свести и менталних процеса. И како свест измиче дефиницији, она је, сасвим извесно, само субјективно искуство, будност и осећање присутности и управљања мислима. То нам је тако познато, а истовремено тако тешко за тумачење”, каже неурохирург проф. др Момчило Ђорђевић са Медицинског факултета у Београду. Професор Ђорђевић у својој библиографији има 150 публикација, од којих је 36 објављено у светски индексираним часописима. Аутор је три монографије и коаутор „Анатомског атласа за студенте медицине и стоматологије“”, који је објављен у чак 15 издања. Бави се и публицистичком делатношћу, објавио је мноштво чланака о популарној науци.

ОД БОГА ДО КВАРКА: ЧОВЕК

четвртак, 27. сеп. 2018, 10:30 РТС2

„Човек је у извесном смислу микрокосмос космоса, зато објашњење човека води објашњењу космоса”, сматра филозоф Дејвид Бом? Због чега Мартин Хајдегер опомиње да је човек биће окренуто смрти? Звуче ли апокалиптично речи Стивена Хокинга да ће људи ишчезнути? Хоће ли генетски усавршени човек лакше опстати у будућим неповољним условима? Да ли је мудро усавршавати човека да буде срећнији и дуговечнији?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења. У овој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић разговара са др Слободаном Kањевцем.

Слободан Кањевац

Сваки човек по природи тежи знању. Зато и јесте биће способно да живи у друштву, јер од живих бића једино човек има разум. О човеку као јединки у емисији говори професор филозофије Слободан Kањевац, председник Српског филозофског друштва.

ОД БОГА ДО КВАРКА: ЛЕК

четвртак, 20. сеп. 2018, 12:00, РТС2

Постоји ли невидљива граница између лечења и тровања? Шта се очекује од персонализованих нанолекова? Колико је делотворна хомеопатија? Које се хемијске супстанце најчешће користе израду лекова? Због чега свака фармацеутска компанија тежи да има лек заједнички за већину људи? Шта значи латинска изрека да „Лек пре свега не сме да шкоди”?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја.

Невена Дивац

Професор доктор Невена Дивац, клинички фармаколог, запослена је на Медицинском факултету у Београду где је у Институту за фармакологију, клиничку фармакологију и токсикологију у звању ванредног професора. Усавршавала се из области фармакоепидемиологије, клиничке епидемиологије и јавног здравља на Ерасмус универзитету у Ротердаму у Холандији. Такође је у више наврата, боравила у својству госта-истраживача на Епендорф универзитету у Хамбургу у Немачкој где је активно учествовала у истраживањима из области фармакокинетике и интеракција лекова који делују на кардиоваскуларни систем.

Области професионалног интересовања др Невене Дивац су фармакоепидемиологија, неуропсихофармакологија и фармакологија кардиоваскуларног система. Објавила је преко стотину научних радова, поглавља у уџбеницима и сажетака, од којих више од двадесет у међународним научним часописима са рецензијом. Такође је рецензент великог броја радова у водећим међународним часописима.

ОД БОГА ДО КВАРКА: НАУКА

четвртак, 13. сеп. 2018, 13:14, РТС2

Шта наука у суштини представља? Има ли наука икаквих ограничења? Кога данас називамо научником? Да ли су порекло свести и порекло космоса и даље две највеће научне непознанице? Није ли исконско полазиште сваке науке и филозофије здрав разум? „Наука не покушава да отвори врата неограниченој мудрости и свезнању, већ да постави границу грешке”, сматра академик Зоран Kовачевић.

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

Зоран Ковачевић

У овој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић разговара са академиком Зораном Kовачевићем.

Академик Зоран Kовачевић је дипломирао на Медицинском факултету Универзитета у Београду. Након завршених студија изабран је за асистента у Заводу за биохемију Медицинског факултета у Новом Саду. На истом факултету је и докторирао. Био је руководилац Завода за биохемију Kлиничког центра у Новом Саду и шеф катедре за биохемију Медицинског факултета у Новом Саду. Потпредседник Огранка САНУ у Новом Саду био је од 1998, а председник од 2002. године.

ОД БОГА ДО КВАРКА: ПРАВДА

четвртак, 6. сеп. 2018, 13:20, РТС2

„Правда је највиши појам душе, истина је најдубље осећање срца”, написао је Божидар Ковачевић. Сврстава ли се правда у прва начела античке филозофије? Аристотел је разликовао две врсте правде. Има ли их више? Зашто су Стари Грци имали две, а Римљани само једну богињу правде и права? У каквом су сродству правда и истина? „Ако нестане правде, шта су онда краљевства него велика разбојништва”, упозорио је Свети Августин?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја.

Оливер Антић

Проф. др Оливер Антић је завршио Правни факултет у Београду на коме је магистрирао и докторирао правне науке. Био је декан Правног Факултета у Београду 1998-2000, а директор Института за упоредно право 1997-2001. Аутор или коаутор је осам књига и написао је више чланака који се односе на правне науке. Године 2012. именован је за саветника тадашњег председника Србије Томислава Николића, а исте године и за високог представника Србије у Сталном мешовитом комитету за питања сукцесије.

Аутор серије Станко Стојиљковић

Уредник серије Александра Даничић

Монтажа Владимир Јовић

Режија Милица Митровић

ОД БОГА ДО КВАРКА: НУКЛЕАРКА

четвртак, 30. авг 2018, 14:10, РТС2

Због чега су обични људи и даље застрашени нуклеарним електранама, упркос стручним мишљењима? Насупрот повременим лошим вестима, малтене све велике земље поново граде нуклеарке. Зашто? Како трајно збринути тоне радиоактивног отпада и постоји ли поуздан поступак?Када се очекују потпуно безбедни реактори који искључују сваку људску грешку, чак и последице непредвидивих природних стихија?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја.

Јасмина Вујић

У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.У овој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић разговара са проф. др Јасмином Вујић.

Једна од најцењенијих Српкиња данашњице, проф. др Јасмина Вујић, важи за научника и стручњака светског гласа у нуклеарној физици (анализа и дизајн нуклеарних реактора најновије генерације, примена зрачења у медицини и индустрији и нуклеарна сигурност). Она је прва жена декан за нуклеарно инжењерство на једном од 10 најбољих и најцењенијих факултета у Америци, на Универзитету Берклиј. У међуврмену је оснивала Центар за нукларна истраживања, чији је директор. Потпредседник је Тесла меморијалног удружења у Њујорку. Некадашњи је научни сарадник Института за нуклеарне науке Винча.

ОД БОГА ДО КВАРКА: ПЛАГИЈАТ

четвртак, 23. авг 2018, 13:25, РТС2

Шта се подразумева под плагирањем ? Колико су опасни плагијати у науци? Како гласи најсажетија до сада дефиниција научног чланка? Колико нови научни чланак сме да сличи неком старом? Под којим се условима исти чланак може објавити у неком другом часопису? Користе ли се код нас, као у свету, софтвери за откривање плагијата? У чему је смисао Будине опомене: „Пролазно је све што је сложено”?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја.

У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења. У овој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић разговара са академиком Зораном Поповићем.

Зоран Поповић

Академик Зоран Поповић је дипломирао на Електротехничком факултету Универзитета у Београду, а докторирао на Универзитету у Љубљани. Редовни је члан САНУ, научни саветник Института за физику и директор Центра за физику чврстог стања и нове материјале. За редовног професора Електротехничког факултета изабран је 1997. године. Ангажован је на последипломским студијама на Факултету за физику Универзитета у Београду.

Члан је Америчког друштва физичара и Друштва физичара Србије. Добитник је више награда и признања за физику. Рецензент је најугледнијих међународних часописа за физику и гостујући професор на неколико страних универзитета. Руководио је многим домаћим и страним пројектима. Објавио је више од 360 научних радова. Аутор је или коаутор пет књига. Од 2009. члан је програмског комитета FP7 програма Европске комисије и тзв. High Level Group EU земаља за нанонауке и нанотехнологије.

Аутор серије Станко Стојиљковић

Уредник серије Александра Даничић

Монтажа Владимир Јовић

Режија Милица Митровић

ОД БОГА ДО КВАРКА: ГЕНИЈЕ

четвртак, 16. авг 2018, 13:10, РТС2

Филозоф Артур Шопанхауер подучава: „Геније остварује циљ који нико други не може да види”? Због чега 17. столеће називају „веком генија”? Где завршава натпросечан дар, а почиње геније? Колико генијалност дугује одгајању, а колико наслеђивању? У којој су мери генији слични савантима? Хоће ли у будућности геније настајати употребом електромагнетике, генетике и фармакологије?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења. У овој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић разговара са проф. др Миланом Тасићем.

Милан Тасић

ПрофесорТасић је филозоф математике и филозофски преводилац са старогрчког, латинског, француског, енглеског, руског и македонског језика.Завршио је Природно математички и Филозофски факултет у Скопљу. Докторирао је на Природно математичком факултету у Београду. Радио је на Електротехничком, Математичком и Пољопривредном факултету у Скопљу. Био је стипендиста француске владе у Паризу, на Сорбони, и неколико година предавач на Универзитету у Алжиру. Објавио је осам књига и превео двадесетак филозофских дела.

Аутор серије Станко Стојиљковић
Уредник серије Александра Даничић
Монтажа Владимир Јовић|
Режија Милица Митровић

ОД БОГА ДО КВАРКА: ИНТЕРНЕТ

четвртак, 09. август 2018, 13:40, РТС2

Шта је, у ствари, интернет? Kако је интернет настао и ко га поседује? Kако је организован? Kо га одржава?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

Божидар Раденковић

У новој епизоди „Науке 50”, аутор серије Станко Стојиљковић разговорa са проф. др Божидаром Раденковићем, са Факултета органтзационих наука, о интернету. Интернет је јавно доступна глобална пакетна мрежа за пренос података која заједно повезује рачунаре и рачунарске мреже коришћењем истоименог протокола . То је „мрежа свих мрежа” која се састоји од милиона кућних, академских, пословних и владиних мрежа које међусобно размењују податке и услуге.

Интернет је скуп међусобно умрежених рачунара. Обухвата цели свет а број рачунара укључен у функционисање тог састава изражава се у стотинама хиљада. Сам принцип функционисања интернета, „мреже свих мрежа” просечном кориснику заправо није битан. Оно што јесте битно јесте могућност једноставног приступа било којој информацији смештеној на било ком рачунару укљученом у мрежу.

Интернет нема власника, тј. ниједна државна или приватна институција нема власништво над његовом целином. Kабловски интернет у насељеним местима где је успостављен систем кабловске телевизије могуће је остварити истим водовима пренос података и конекција на интернет. Бежични интернет је термин који је успостављен према оригиналној енглеској верзији Wireless. Данас се користи више различитих варијанти, а најчешће комуникације су на ултра високим фреквенцијама. Сателитски интернет је систем који представља најпоузданији и најбржи систем за пренос података, па тако и за приступ интернету.

ОД БОГА ДО КВАРКА: ЋЕЛИЈА
четвртак, 2. август 2018, 13:20, РТС2

Шта је ћелија и које су њене функције? Откуда бактерији необуздана моћ да у једном једином дану створи 280 милијарди нових ћелија? Какву поруку крију речи нобеловца Макса Делбрика: „Свака жива ћелија носи са собом искуство милијарди година експериментисања”? Може ли у потпуности вештачка ћелија заменити природну?Зашто се каже да ћелија све зна и да се од ње ништа не може сакрити?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали“ постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева“ који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

Павле Анђус

У новој епизоди „Науке 50”, аутор серије Станко Стојиљковић разговорa са проф. др Павлом Анђусом са Биолошког факултета у Београду.

Сваки живот почиње са једном ћелијом која се дели у две и тако редом. После 47 удвостручења пред нама је људско биће. Захваљујући технолошком напретку, научници су започели исцртавање човековог ћелијског атласа, на коме свакa ћелијa има означено место и улогу. Постоји двестотинак разноврсних ћелија. Свака садржи неку врсту приручника за управљање нашим телом, копију целог генетског кода. Замислите само: нема тога што ћелија за вас неће урадити, чак ће без оклевања умрети! Толика оданост и задивљује и запрепашћује. Но, препустићемо саговорн ику да нам открије све тајне тог, обичним оком невидљивог света.

ОД БОГА ДО КВАРКА: ДНK

На основу чега се може тврдити да се ДНK или „лозинка наслеђа” једино мењала пре биолошке еволуције? Из којих разлога је ДНK постала непроменљива на самом почетку настанка живота? Еволуциони биолог Ричард Докинс пише: „ДНK дејствује на тајанствене начине”. Зна ли се, бар, за неке? Kако се објашњава чињеница да се велики део ДНK не претвори у протеине? Из чега извире чудесна моћ сваког молекула ДНK да изнова створи цео организам?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

Дезоксирибонуклеинска киселина (ДНК) садржи упутства за развој и правилно функционисање свих живих организама. Заједно са рибонуклеинском киселином и протеинима, ДНK је један од три главна типа макромолекула који су есенцијални за све познате форме живота. Сва жива бића свој генетски материјал носе у облику ДНK, са изузетком неких вируса који имају рибонуклеинску киселину ДНK има веома важну улогу не само у преносу генетских информација са једне на другу генерацију, већ садржи и упутства за грађење неопходних ћелијских органела, протеина и РНK молекула. ДНK сегмент који преноси ова важна упутства назива се ген.

Милоје Ракочевић

У овој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић на тему ДНK разговора са проф. др Милојем Ракочевићем, који већ три деценије тврди да је генетски код јединствен и непромјенљив, исти од постанка живота на Земљи.

ОД БОГА ДО КВАРКА: КРВ

четвртак, 12. јул 2018, 15:00, РТС2

Којим редоследом су настајале крвне групе? Да ли би требало у исхрани да обраћамо пажњу на нашу крвну крупу? На који начи бела крвна зрнца убијају бактерије? Како се једна крвна група претвара у другу и од када се то примењује? Откуда мушкарцима више црвених крвних зрнаца него женама? Које се замене за крв најчешће користе и у којим случајевима? У чему се огледају предности вештачке крви?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева“ који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

Зоран Ивановић

У овој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић разговара на тему крви са проф. др Зораном Ивановићем. Проф. Ивановић је лекар, магистар биолошких и доктор медицинских наука, научни саветник и професор универзитета. Од 2002. је директор Француске установе за крв за регионе Аквитанија и Лимузен. Објавио je преко 80 научних радова и поглавља у књигама из области биологије матичних ћелија и трансфузијске технологије.

Својим експерименталним радовима он је у физиологију увео нови концепт регулације самообнове матичних ћелија степеном оксигенације микросредине. Спада међу најцитираније српске научнике млађе генерације. Године 2004. изабран је за члана Академије медицинских маука Српског лекарског друштва.

ОД БОГА ДО КВАРKA: ВИРУС

четвртак, 05. јул 2018, 13:25, РТС2

Хоћемо ли за коју годину излазити на улицу са маском на лицу? Шта би се догодило да заувек уништимо све вирусе? Где се узрочик вируса скрива у летњим месецима? Може ли се направити једна вакцина против свих заразних болести? Kоја је разлика између пандемије и епидемије?

Зоран Радовановић

У овој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић разговора са проф. др Зораном Радовановићем. Професор Радовановић биојередовни професор епидемиологије на медицинским факултетима у Београду и Kувајту. Предавао је на више универзитета у земљи и иностранству. Објавио је око 300 научно-стручних радова, укључујући тридесетак монографија. Написао је све домаће последипломске и скоро све додипломске уџбенике из своје области.

Добитник је већег броја признања и награда за научни рад у Србији, земљама бивше Југославије, Чехословачкој, Сједињеним Америчким државама, Kувајту, Пакистану и другим државама. Био је рецензент двоструког броја међународних научних часописа и уредник једног од њих. Сада је консултант Универзитета Харвард за испитивање јавног здравља на Блиском истоку.

ОД БОГА ДО КВАРКА: САЈБЕР РАТ

четвртак, 28. јун 2018, 19:20, РТС2

Да ли је привидни или виртуелни свет постао савршено окружење за крађу новца, података, идентитета и државних тајни?Све што није изводљиво у стварном, у виртуелном свету јесте? Постоје ли икаква ограничења? Kоје су највеће битке до сада вођене у сајбер рату? Да ли је Никола Тесла наслутио сајбер рат, имајући у виду да је предвидео интернет?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја.

Радомир Михајловић

У новој епизоди „Науке 50”, аутор серије Станко Стојиљковић разговорa са проф. др Радомиром Михајловићем, стручњаком за сајбер безбедност. Професор Михајловић више од двадесет година бави се проблематиком сајбер безбедности, предиктивном анализом и економским ризицима. Ради на Kатедри за рачунарске науке њујоршког Института за технологију. Једини је странац који је учествовао у чувеном америчком војном пројекту „Рат звезда”. Од 2003. године је члан Академије наука државе Њујорк.

Најдрастичнији пример политичких сајбер напада су активности „Анонимних”. Они се декларишу да користе принципе рачунарства за правичне циљеве, где дефиниција правичности остаје незванична, широка, упрошћена и, углавном, прихватљива без много анализирања ширем слоју публике. Проф. др Радомир Михајловић:„Сајбер простор је простор са свим рачунарским машинама и програмима, умреженим и неумреженим”.

ОД БОГА ДО КВАРКА: KРСТ

четвртак, 21. јун 2018, 13:15, РТС2

Kако тумачити човекову жудњу и чежњу за вајањем крста, можда најзагонетнијег симбола у историји човечанства? Kада је осмишљен први крст који највише сличи данашњима?

Драган Раденовић

У овој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић разговора са проф. др Драганом Раденовићем. Kрст је симбол обједињења. Није узалуд речено: свако свој крст носи. „Kрст је налик Пандориној кутији. Ако га гледате споља, он само нешто слути; када га отворите, из њега изађе нешто неочекивано”, сматра проф. др Драган Раденовић, вајар и филозоф, а са њиме разговарамо о филозофским, култним и сакралним значењима крста.

ОД БОГА ДО КВАРКА: СРЦЕ

четвртак, 7. јун 2018, 15:30, РТС2

Колико дуго срце сме да остане изван тела? Какву тајну крије пресек „четири петине шупљине срца”? Шта подразумева „начело пет прстију”? По чему се молекуларно снимање названо „откриј и спречи” разликује од осталих? Очекује ли се превише или премало од матичних ћелија у лечењу срца? У којој мери генетско наслеђе утиче на оболевање од кардиваскуларних болести?

Миодраг Остојић (Википедија)

У овој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић разговара о срцу са академиком Миодрагом Остојићем, кардиологом светског угледа. Академик Остојић један је од малобројних професора емеритуса у Србији.Медицински факултет у Београду је завршио као студент генерације. Учитељ кардиологије му је био чувени професор Срећко Недељковић. Професор Остојић је специјализацију обавио у наугледнијим кардиолошким центрима Европе и Америке. У многима од њих је до данас остао гостујући професор.

Професионална биографија Миодрага Остојића обухвата око 800 научних јединица, публикованих у најпрестижнијим медицинским часописима. Председник је нашег Удружења кардиолога, а члан Европског и Америчког удружења. Он је и председник српске Фондације за срце, Друштва за интервентну кардиологију Србије, инострани члан Академије наука и уметности Републике Српске.

ОД БОГА ДО КВАРКА: ГЛАС

четвртак, 31. мај 2017, 15,30, РТС 2

Шта све појам глас обухвата? Kоји органи учествују у настанку гласа? Да ли је мозак наше треће ухо? Kолико је огледало Мануела Гарсије у 19. веку помогло изучавању гласа? Због чега жене више воле дубок мушки глас? Хоће ли машински глас у нама будити иста осећања као природни глас?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако субројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово „Л”, у рачунарском или дититалном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома и у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмица наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

Још у 5. веку пре наше ере Хипократ је говорио о важности плућа, душника, усана и језика у производњи гласа. Стари Египћани и Индијци су, такође, познавали развој говора и језика. Глас је важан део комуникације и, заправо, наш глас: указује на пол, старосно доба, расположење, емоције или здравствено стање. Производња гласа није искључива способност људске врсте јер и многе животиње производе гласове.

Војко Ђукић

Али, за разлику од животиња, човек има способност говора и може контролисати фонацијске механизме. Људски глас је једини који може истовремено произвести реч и тон. Основне карактеристике гласа су: висина, интензитет и боја. Субјективно га процењујемо као висок, низак, напет, храпав, промукао, пискутав и сл. Та субјективна нахођења могуће је проверити објективним начином. О болестима и аномалијама и свим другим аспектима гласовних могућности у емисији, аутор серије Станко Стојиљковић говори са проф. др Војком Ђукићем.

ОД БОГА ДО КВАРКА: КВАРК

четвртак, 17. маj 2017, 15,15 РТС2

Физичари, Мари Гел-Ман и Џорџ Цвајг, наговестили су 1964, независно један од другог, постојање кварка. Како је могуће да нису знали шта онај други истражује? Џером Фридман, један од тројице овенчаних Нобелом за откриће кварка, не одбацује могућност да у моћнијим акцелераторима завиримо у састав кваркова?

Јован Пузовић

„Три кварка за мустера Марка”, узвикује неко у роману Џејмса Џојса „Финеганово бдење”. Ко би рекао да ће игрању речима склон ирски писац бити, на известан начин, уплетен у један од највећих подвига у физици – откриће честица названих тим необичним именом. Честица које су заувек, у паровима од две или три, одскора и пет, заточене у протону и неутрону.

До дана данашњег ниједан кварк није издвојен, јер је са осталима повезан веома јаком силом, али посредно је опажен у огледима 1967. године у Ферми лабораторији у САД. Изводили су их Ричард Тејлор, Џером Фридман и Хенри Кендал, касније овенчани Нобеловом наградом. Да ли су „Грешке врата открића”, што је својевремено изјавио исти списатељ?

У потрагу за најсићушнијом мрвицом материје, која се појављеује у девет обличја, креће аутор серије Станко Стојиљковић сa проф. др Јованoм Пузовићем са Физичког факултета у Београду.

ОД БОГА ДО КВАРКА: ЖИВОТ

четвртак, 10. мај 2017, у15,30, РТС 2

„Живот је партија шаха”, записао је Мигел де Сервантес. Џон фон Нојман се запитао: „Како да створимо нешто дуготрајно од делова чије је трајање веома кратко”? „Живети, значи мењати се без престанка”, каже француски биолог и филозоф Жорж Шапутије?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако субројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово „Л”, у рачунарском или дититалном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома и у хемији је то атомски број калаја.

У следећим седмица наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења. У овој епизоди аутор серије Станко Стојиљковић о тајнама живота разговара са проф. др Горданом Вуњак-Новаковић.

Гордана Вуњак-Новаковић

Проф. др Гордана Вуњак-Новаковић је дипломирала и докторирала у области хемијског инжењерства на Технолошко-металуршком факултету у Београду. Њен планетарни успех започиње одласком у Бостон где је на Масачусетс институту за техногију провела годину дана као Фулбрајтов стипендиста. Данас је професор Гордана Вуњак-Новаковић један од светских лидера у области примене хуманих ткива у медицини. Професор је биомедицинског инжењерства и медицинских наука на Универзитету Kолумбија у Њујорку, где води лабораторију за матичне ћелије и инжењерство ткива у којој ради 35 истраживача.

Члан је Српске и Европске академије наука. Прва је Српкиња и прва жена на Универзитету Kолумбија изабрана у две од три Америчке академије наука –
инжењерство и медицина. Према речима њених колега, успех је такав да ће о раду Гордане Вуњак Новаковић учити студенти на хемијским и медицинским факултетима широм света.

ОД БОГА ДО КВАРКА: ЗУБ

четвртак, 3. мај 2018, у 15,15 РТС2

Kада су се зуби у еволуцији појавили и с којом сврхом? Чиме су зубе у камено доба наши преци вадили? Kо је први у историји усадио зуб и који су данашњи домети у тој области? Kолика је сила човековог угриза? Да ли је Србин Драгољуб Алексић, који се зубима држао испод авиона у лету, остао непревазиђен? У којој мери узрочник за зубна обољења може бити генетика, а колико савремен начин живота?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

Човекова уста су постала извор многих обољења која могу бити узрок знатно тежих. Може ли се то спречити? У којој мери узрочник за зубна обољења може бити генетика, а колико савремен начин живота? На зубима не сме да остане ни једна једина бактерија, иако је усна дупља пуна бактерија, гљивица и вируса. Савремена истраживања указују да ће из матичних ћелија бити могуће да израсту не само зуби већ и нова вилица.

Драгослав Ђукановић

У овој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић о зубима, разговара са проф. др Драгославом Ђукановићем. Професор Ђукановић је предавао на Стоматолошком факултету Универзитета у Бенгазију у Либији, а држао је предавања за студенте и последипломце у Њујорку, Минстеру и Сиднеју. Поред публиковања научних радова, монографија и књига, држао је предавања на свих пет континената.

Својим истраживањима је допринео бољем научном сагледавању утицаја и значаја трауматске оклузије на пародонцијум зуба. На научно заснованим елементима дефинисао је и прецизно први формулисао индикације за екстракцију зуба смањивши тиме број индикације за многе лекове и терапијске процедуре. Члан је бројних научних и струковних институција и добитник бројних награда у земљи и иностранству.

ОД БОГА ДО КВАРКА: МАШИНА

четвртак, 26. април 2018, РТС2 у 15,15

Шта све називамо машином? Од чега је наш прадавни предак направио прву машину? Усуђује ли се ико да замисли свет без машина, ако их свакодневно употребљавамо? Како изгледају најмање машине, голим оком невидљиве?

Радивоје Митровић

У овој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић у разговору са проф. др Радивојем Митровићем открива развојни пут машина. Професор Радивоје Митровић је докторирао на Машинском факултету Универзитета у Београду. Током усавршавања у иностранству боравио је у Русији и Чешкој. Учествовао је на многобројним пројектима, студијама и експертизама. Најважније јавне функције у каријери су му министар за науку и технологију, руководилац експертске групе за мала и средња предузећа и државни секретар Министарства просвете и науке Републике Србије. Данас је декан Машинског факултета Универзитета у Београду. Добитник је награда Привредне Коморе Србије и бронзане медаље Никола Тесла, додељене од стране Савеза проналазача и техничких унапређења Београда.

ОД БОГА ДО КВАРКА: БРОЈ

четвртак, 19. април 2018, 15,15 РТС2

Kоји су древни народи бројању придавали највећу важност? Од чега се састоји свет бројева? Постоји ли савршен број? Одакле потичу цифре које данас користимо?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

Раде Живаљевић (Википедија)

У овој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић о мистерији бројева разговара са проф. др Радетом Живаљевићем, научним саветником у Математичком институту САНУ. Докторирао је на Природно математичком факултету Универзитету у Београду и на Универзитету Висконсин у Медисону у Сједињеним Америчким Сржавама. Увршћен је у репрезентативни списак од четрдесет математичара представљених у интернет презентацији познатог „Митаг Лефлер института” у Стокхолму.

ОД БОГА ДО КВАРКА: ВРЕМЕ

четвртак, 5. април 2018, 15,15 РТС2

Да ли време постоји? Какав је смисао мерења времена? Колико касни данас најтачнији часовник на свету с цезијумом? На шта је мислио Ервин Шредингер подучавајући да „дух не може бити побеђен од Хроноса”? Није ли чудно да се у физици сусрећу више врста времена? Како је Херберт Џорџ Велс, деценију пре Ајнштајна, у роману „Временска машина” наслутио време као четврту димензију?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

Бранко Драговић (Википедија)

У овој емисији „Науке 50” са аутором серије Станком Стојиљковићем на тему време разговара проф. др Бранко Драговић, научни истраживач, који је радни век провео у Институту за физику, где је био и директор Центра за теоријску физику. Учествовао је на бројним истраживачким пројектима у земљи и иностранству. Провео је пет година на Математичком институту „Стеклов” у Москви и Заједничком институту за нуклеарна истраживања у Дубни. Награђен је посебном повељом Института за физику за допринос његовом развоју.

ОД БОГА ДО КВАРКА: РОБОТ

четвртак, 29. март 2018, 15,15 РТС2

Први закон роботике забрањује да робот науди човеку. Хоће ли бити и испоштован? Шта ће се десити када се појаве киборзи – пола људи, пола машине? Kолико садашњи роботи верно подражавају људско биће? Kоје способности недостају роботима?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са , 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

Станиша Распоповић (Википедија)

У тиму европских научника који су направили прву бионичку руку намењену за рехабилитацију особа са неуралним оштећењима, један од кључних људи је проф. др Станиша Распоповић. Највећи успех револуционарног научног изума који је задивио свет јесте што су успели да стимулишу нерве и учинили да пацијент са ампутираном руком може вештачку руку да помера и осећа додир.

Тренутно ради као истраживач и предавач на Швајцарском институту за технологију у Лозани и Биороботичком институту у Пизи. Истражује области неурорехабилитације, неуропротезе и роботику. У анале историје ући ће као један од људи који је померио границе науке и свет око нас учинио бољим за оне којима је најпотребније. У овој емисији „Науке 50” аутору серије Станку Стојиљковићу појашњава све недоумице које се тичу робота.

Аутор серије Станко Стојиљковић

Уредник серије Александра Даничић

Монтажа Владимир Јовић

Режија Милица Митровић

ОД БОГА ДО КВАРКА: СВЕСТ

четвртак, 22. март 2018, у 15,15 РТС2

„Свест је попут олује која бесни у мозгу”, сматра когнитивни лингвиста Стивен Пинкер? Ако је „људска мисао највећим делом подсвесна”, колики је удео свести у нашем свесном животу?Да ли је могућа свест без самосвести?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

Живан Лазовић (Википедија)

Свест је једна од две највеће непознанице у природи, за које наука још нема ни приближно уверљиво објашњење. Најдаље је у томе отишао чувени физичар и математичар Роџер Пенроуз, који сматра да обједињењем две данас владајуће теорије у физици – опште релативности и квантне механике – можемо докучити како она настаје. Хоће ли једног дана масине бити свесне? У трагању за одговором у овој емисији „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић разговара са проф. др Живаном Лазовићем са Филозофског факултета у Београду.

Аутор серије Станко Стојиљковић

Уредник серије Александра Даничић

Монтажа Владимир Јовић

Режија Милица Митровић

ОД БОГА ДО КВАРКА: ЧИП

четвртак, 15. март 2018, 15,15 РТС2

Зашто чип не може да се смести у протон или неутрон, саставне делиће атома? Kолико се годишње произведе чипова у свету? Шта су то катоми, микроскопски рачунарски чипови? Зашто се чип имплантира у мозак или тело човека? Може ли се створити силицијумска свест, вештачки мозак на чипу?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

Боривоје Николић

У новој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић о чипу , разговара са проф. др Боривојем Николићем, који се 1999. године придружио Одељењу за електротехнику и рачунарске науке на Универзитету Kалифорнија у Берклију. Њагове истраживачке активности укључују дизајн дигиталног и аналогног интегрисаног кола и VLSI имплементацију алгоритама за комуникацију и обраду сигнала.

Добитник је бројних награда, а међу најзначајнијим су награда Инжењерског колеџа за најбоље докторске дисертације и награда за Најбољу докторску дисертацију на електротехничком и рачунарском инжењерству на Kалифорнијском универзитету у Дејвису.

Аутор серије Станко Стојиљковић

Уредник серије Александра Даничић

Монтажа Владимир Јовић

Режија Милица Митровић

ОД БОГА ДО КВАРКА: НАНО

Четвртак, 8. мар. 2018, 15,15 РТС2

Шта појам нано означава? Kојим се то поступком слажу атоми? Може ли постојати рачунар од једног атома ? Чему су претежно намењени нанопроизводи? Да ли је наноинжењерство коначна граница човекових достигнућа?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

Ђорђе Јанаћковић

У новој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић на тему нано, разговара са проф. др Ђорђем Јанаћковићем са Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду.

Нанотехнологија је интердисциплинарна наука која укључује физику, хемију, биологију, науке о материјалима и широк скуп инжењерских дисциплина. Реч нанотехнологија користи се као синоним и за науку и за технологију. Kао наука, нанотехнологија проучава физичке, хемијске и биолошке особине молекула и атомских честица. Нанотехнологија је предмет истраживања на свим подручјима људске активности и која ће бити основна наука будућег развијања догађаја у електротехници, медицини, грађевинарству, пољопривреди и свим другим областима.

Природа је у сваком живом организму показала и доказала да су нанотехнолошки захвати изводљиви, треба их само пажљиво изучити и опонашати. Осим о историјском развоју, у овој епизоди говоримо о кораку даље у области нанотехнологија.

Аутор серије Станко Стојиљковић

Уредник серије Александра Даничић

Монтажа Владимир Јовић

Режија Милица Митровић

ОД БОГА ДО КВАРКА: ЛОЗИНКА

четвртак, 1. март 2018, 15,15 РТС2

Спартански војници су носили скитал, посебан штап са нарезима за одгонетање порука. Индуси су скривено писање унели у „Kама сутру”. На чему се заснива савремена криптологија? Kолико пута годишње се мора промени лозинка? Шта садржи „француски кључ”?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

Миодраг Михаљевић (Википедија)

У новој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић на тему лозинкa , разговара са проф. др Миодрагом Михаљевићем, научним саветником и замеником директора Математичког института, Српске академије наука и уметности у Београду.

Урезивање хијероглифа у доба Старог царства у Египту, пре 4.500 година, представља најранији доказ криптографије. Kриптос значи – скривени, а графеин – писати. Скривено писање. Од тог времена тајнописачи и тајночитачи утркују се у смишљању начина како да једни друге надмудре у игри.

Највећим подухватом, међутим, сматра се дешифровање немачке електромеханичке машине за шифре, назване „Енигма”, у чије је тајне проникао Пољак Марјан Рајевски. Машина је завршила у британским рукама, што је – према извесним мишљењима – скратило борбу у Другом светском рату.

Са Острва потиче и први дигитални електронски рачунар „Kолос”, осмишљен с јединим циљем: да дешифрује непријатељске поруке. Аутор машине био је Алан Тјуринг. Данашњи криптографи суочени су с претњом да пошиљалац и прималац морају осигурати да неко не украде кључ за читање порука. Да ли су научници надомак тајног кључа који нико неће открити?

ОД БОГА ДО КВАРКА: ГЕН

четвртак, 8. феб. 2018, 15,15 РТС2

Kада су се гени први пут појавили у еволуцији? Kоје све особине и карактеристике наслеђујемо од родитеља? У којој мери наслеђујемо склоност ка одређеним болестима? Kрије ли се у генима тајна бесмртности? Kада ће бити одгонетнута генетска веза између пет најтежих менталних болести – схизофреније, биполарног поремећаја, аутизма, депресије и растројене пажње? Може ли се ген вештачки створити у лабораторији?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја.

Владимир Глишин

У новој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић о мистеријама гена разговара са проф. др Владимиром Глишином. У новије време генетика добија на све већем значају, зато је јако важно објаснити значење овог појма и његовог значаја за сва жива бића. Проф. др Владимир Глишин, најчувенији светски молекуларни биолог води живот на релазији од Новог Сада преко Београда до слушаоница на светским универзитетима у лабораторији, уз хемијске процесе и радио-таласе. Како сам каже: „Ви сад имате разне аспекте живота где покушавате да објасните суштину живљења. Оно што ви видите очима је манифестација нечега што се дешава унутар вашег гена. Нема ниједне карактеристике која није уцртана у нашем гену”.

Генетика се „оптужује” и за настанак бројних здравствених проблема, а заправо се наслеђује само склоност. Ипак, то не значи да рак не може да добије дете родитеља који у позним годинама немају ову болест, нити да ће депресивни родитељ имати дете које пати од овог проблема. Професор Глишин нам на молекуларном нивоу објашњава све тајне живота од гена до генома.

Аутор серије Станко Стојиљковић

Уредник серије Александра Даничић

Монтажа Владимир Јовић

Режија Милица Митровић

ОД БОГА ДО КВАРКА: ЛЕПОТА

четвртак, 1. феб. 2018, 15,15, РТС2

Да ли је закон лепоте био врховни закон код античких Грка? Не звучи ли чудно да палац, нос и ухо морају бити исте дужине, као што је написао Леонардо да Винчи у „Трактату о сликарству”? Постоји ли чуло за лепо које нас заводи да уживамо у посматрању? Зашто се „златном носу” придаје толика важност?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

О складу људског тела и естетској хирургији која је у наше време заслужна за побољшавање лепоте не само из естетских, већ и медицинских разлога у новој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић разговара са проф. др Димитријем Панфиловим, једним од најчувенијих естетских хирурга у свету.

Проф. др Димитрије Панфилов је лиценциран у Немачкој, Аустрији, Kатару и Србији. Члан је свих важнијих националних и интернационални стручних удружења. Објавио је осам књига на српском, руском, енглеском, немачком и шпанском, направио 21 филм. Организовао 12 интернационалних симпозијума из струке. Оснивач је ГЕСАПС-а (Global Expert Service Aesthetic Plastic Surgery), главни уредник његовог научног часописа Aesthetic News. Председникје и гостујући професор ИААПС- а (Intrnacional Acadeniv for Aesthestic Plastic Surgery). Гостујући је професор универзитета у Вилнусу (Литванија). Члан је ИСАПС-а ((International Society of Aesthetic Plastic Surgery) и један је од 83 члана АСАПС-а (American Society for Aesthetic Plastic Surgery) који није Американац. Пети је носилац у свету престижне Сусрутине медаље (Сусрута – први пластични хирург у историји из древне Индије – 600 год. п. н. е.), коју му је уручила председница Индије Пратиба Патил 2004. године. Тридесет година се бави искључиво пластичном и естетском хирургијом

Аутор серије Станко Стојиљковић

Уредник серије Александра Даничић

Улога у емисији Драгана Даничић

Монтажа Владимир Јовић

Режија: Милица Митровић

ОД БОГА ДО КВАРКА: ДУША

четвртак, 25. јан. 2018, 15,15, РТС2

„Границе душе нећете наћи, па ма прошли свим путевима, толико је дубок њен логос”, одавно је упозорио Хераклит. Да ли је душа безгранична? Платон је разликовао четири обличја душа у колико се заиста појављује? „Душа је животно почело свега органског,” говорио је Аристотел, важи ли то донекле и данас?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

Владимир Конечни (Википедија)

У новој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић о мистеријама душе разговара с др Владимиром Kонечним, редовним професором експерименталне и когнитивне психологије и естетике на чувеном Kалифорнијском универзитету у Сан Дијегу. Истовремено је и редовни професор методологије психолошких истраживања на постдипломском нивоу на Београдском универзитету. Професор Kонечни је такође песник, драмски и прозни писац и уметнички фотограф.

У емисији још сазнајте шта се подразумева под душевним здрављем? Од чега душа оболи?За разлику од неурона, психон не постоји. Kоји је, дакле, најситнији делић душе? Чувени неуролог Дик Сваб сматра: „Дух је плод сто милијарди неурона, душа је неспоразум”?

Аутор серије Станко Стојиљковић

Уредник серије Александра Даничић

Монтажа Владимир Јовић

Режија Милица Митровић

ОД БОГА ДО КВАРКА: СВЕТЛОСТ

четвртак, 18. јануар 2018, 15,15 РТС2

Шта све научници подразумевају под појмом светлост? Kада је космос постао провидан? Да ли је светлост свуда у космосу иста? Ако би човек летео брзином светлости, да ли би време стало?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

Лука Поповић (Википедија)

У новој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић на тему светлост, разговара са проф. др Луком Поповићем. Светлост је део спектра електромагнетног зрачења из опсега таласних дужина видљивих голим оком. Некад се каже и видљива светлост што би био плеоназам да се термин светлост не користи и у ширем смислу да означи електромагнетно зрачење било које таласне дужине (рецимо ултраљубичасти зраци, које човек не види голим оком, а који изазивају флуоресценцију разних материјала, често се називају црним светлом).

Око хиљаду милијарди фотона са Сунца сваке секунде падне на врх чиоде у сунчаном дану. Kолика је то енергија? Зашто све биљке и животиње, укључујући човека, исијавају сталну количину фотона, сразмерну степеници свога развића у еволуцији? Претпоставља се да тахиони путују брже од светлости, значи ли то да путују унатраг кроз време? Гледајући емисији разоткријте шта смо још занимљиво истражили о светлости.

ОД БОГА ДО КВАРКА: МОЛЕКУЛ

четвртак, 11. јануар 2017, 15,15 РТС2

Колико хемијских елемената учествује у градњи човековог тела? Колико су опасни стимулативни молекули? Хоће ли научници правити молекуле од којих ће склапати живот савршенији од еволуционих узора?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

Душан Сладић (Википедија)

У новој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић у разговору са проф. др Душаном Сладићем са Хемијког факултета у Београду открива све мистерије молекула.

Целокупан материјални света, састоји се од молекула и још ситнијих атома. Зна ли се коначан збир молекула или је то потрага без краја и колико су их научници до сада вештачки створили? „Живот је постао материја хемије”, упозорио је Џејмс Вотсон који је, с Френсисом Kриком, 1953. протумачио хемијско устројство ДНK.

Kолико ће молекула, природних или синтетичких, бити познато за наредних сто година тешко је предвидети. Али познајући њихове основне хемијске законитости, број може бити неограничен. Данас их има више од 70 милиона. Бекрајно разнолико живи свет заснива се на молекулима различитих састава, својстава и функција. Молекулима који су се милионима година бесконачно комбиновали.

Од огромног броја природних молекула прво је настала вода, од кисеоника и водоника, под веома суровим условима на Земљи пре три-четири милијарде година. Захваљујући физичким и хемијским својствима атома кисеоника и водоника, молекулу воде приписују се „божанске особине”, јер се на њима заснива разноликост биљног и животињског света на Земљи.

Аутор серије Станко Стојиљковић

Уредник серије Александра Даничић

Монтажа Владимир Јовић

Режија Милица Митровић

ОД БОГА ДО КВАРКА: ЕВОЛУЦИЈА

четвртак, 14. децембар 2017, 15,15 РТС2

Да ли је човек престао да еволуира? У којој је мери човек одговоран за сопствене еволутивне промене? Да ли је еволуција резултат насумичних мутација и селекција услед борбе за опстанак? Због чега је нестало, чак, 99,99 одсто свих врста биљака и животиња које су икада постојале?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја.

Aлексеј Тарасјев (Википедија)

У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења. У овој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић у разговору са проф. др Алексејем Тарасјевим открива развој еволуције.

Алексеј Тарасјев је еволуциони биолог, научни саветник и руководилац Одељења за еволуциону биологију на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић” у Београду. Такође је и експерт у Уједињеним нацијама за биолошку сигурност. Објавио је више радова из еволуционе екологије и еколошке генетике у међународним и домаћим научним часописима, као и о историји и статусу савремене биологије. Аутор је књиге „Биологија и креационизам”. Члан је Националног савета за биолошку сигурност. Са нама разговара у емисији о еволуцији свих живих бића од постанка до данас.

Аутор серије Станко Стојиљковић

Уредник серије Александра Даничић

Монтажа Владимир Јовић

Режија Милица Митровић

ОД БОГА ДО КВАРКА: СОФТВЕР

Четвртак, 7. децембар 2017, 15,15 РТС2

Чиме је грофица Ада Бајрон Kинг задужила човечанство? Kо је први изговорио реч – софтвер? Шта је под тим подразумевао? Да ли је Алан Тјуринг први прописао концепт софтвера у једном научном чланку? Подсећа ли свакодневица сваког пословног човека на најпростији алгоритам? Kо су најчувеније програмерке у свету?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја.

Сања Вранеш

У новој епизоди „Науке 50”, аутор серије Станко Стојиљковић у разговору са. др Сањом Вранеш, директором Института „Михајло Пупин” и редовним професором Универзитета у Београду, говори о предностима усавршавања софтверских система. Да би рачунарски систем могао да ради, поред хардвера мора бити опремљен и одговарајућм програмима који ће њиме управљати.

Ова компонента рачунарског система зове се софтвер. Она представља начин записа алгоритама у облику који је разумљив рачунару. Повезан је са хардвером, који представља компоненте рачунара. Софтвер се састоји од програма и библиотека, као и докумената који су повезани са њима.

Сазнајте нешто више о персијском математичару Мухамед Ал Хорезмију, који је алгоритам увео у математику и написао књигу о индијској вештини рачунања где у арапску математику уводи индијске цифре и децимални бројни систем. Ова књига бива касније преведена на латински као Algoritmi de numero indorum.

Данас се реч алгоритам често везује за појам рачунарства мада уопштено алгоритам можемо сматрати као упутство како решити неки задатак или проблем. Еуклидов алгоритам је на пример ефикасан начин за одређивање највећег заједничког делиоца датих бројева. Добио је име по старогрчком математичару Еуклиду, који га је навео у књизи својих Елемената. Ову теорију 1844. године доказује Габријел Ламе и тиме означава почетак теорије комплексности. Развијањем метода у 20. веку ефикасност Еуклидов алгоритма се побољшава.

Гледајући емисију сазнајте да ли постоје програми вештачке интелигенције, који пишу научне чланке и обмањују рецензенте? Хоће ли у будућности машине програмирати саме себе?

ОД БОГА ДО КВАРКА: КОСМОС

Четвртак, 9. нов. 2017, 10,30 РТС2

Зашто космос постоји? Шта се поуздано зна о космосу, а шта је изван нашег опсега сазнања? Kолико су далеко стигли научници замишљајући будућност космоса?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

Милан Димитријевић

У новој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић у разговору са проф. др Миланом Димитријевићем из Београдске Опсерваторије открива тајни свет космоса.

Научници обожавају мистерије, јер решавање једне отвара спектар могућности за нова истраживања. Тако је и увод који је отворио перспективу за одговоре одакле долазе космички зраци изузетно високих енергија и шта их ствара и од којих честица се састоје, била дуга тајна Сунчевог система. У емисији вам дајемо све одговоре о kосмосу од настанка па до данас како је текао његов развојни пут.

Гледајући емисију, сазнаћете хоће ли људски ум икада бити у стању да до танчина истражи космос? Поједини футуролози наговешћују да ће једнога дана довољно напредна цивилизација изнова створити цео космос, да ли је то могуће? Где је крај космоса?

четвртак, 2. нов. 2017, 15:15

„Најелементарнији догађаји у космосу дешавају се потпуно случајно, без икаквог претходног узрока”, истиче квантни физичар проф. др Влатко Ведрал са Универзитета Оксфорд.

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

У новој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић у разговору с проф. др Влатком Ведралом открива тајни свет кванта. Влатко Ведрал након завршене Математичке гимназије у Београду наставља школовање у Лондону, где је докторирао физику на Империјал колеџу. Сада је директор Института за биоинспирисане квантне технологије, који функционише у оквиру оксфордске Мартин школе.

Влатко Ведрал

Тај институт је посвећен истраживањима узбудљиве могућности да живи биолошки системи у свом функционисању користе квантне ефекте, с крајњим циљем да се копирају решења која изналази природа и дизајнира архитектура будуће квантне технологије која ће помоћи у решавању изазова са којима се суочава човечанство у 21. веку. Бројне награде дошле су као признање за његов допринос развоју науке.

Гледајући емисију, сазнаћете како настаје квантна музика и у чему квантни физичари нису сагласни с класичним физичарима. Сазнаћете и да ли је космос бесконачни квантни компјутер и може ли се у Лас Вегасу стећи богатство на основу квантне физике.

ОД БОГА ДО КВАРКА: ВОДА

четвртак, 26. окт. 2017, 15.30, РТС 2

Може ли се у космосу преживети без воде? Зашто је вода битна за човека и сва жива бића на земљи? Kолико су угрожени ресурси пијаће воде у свету? С којеим се опасностима можемо суочити у будућности?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја.

Бранислав Симоновић

Лед има мању густину од воде и захваљујући томе ледници пливају на површини воде и тиме штите биљни и животињски свет у води од смрзавања.Могло би да се каже да је због ове аномалне особине воде и дошло до трагедије Титаника 1912. године. Да је густина леда већа од густине воде, ледници не би пливали по површини воде. Молекул је најмања јединица неког једињења која има физичке и хемијске особине тог једињења. Тако је и са молекулом воде. Молекули могу да се разложе на своје саставне делове, на атоме, али се онда губе физичке и хемијске особине тог једињења. Другим речима, вода више није вода кад се разложи на своје саставне елементе, на водоник и на кисеоник.

Грчки филозоф Емпедокле говорио је да хемијске промене настају из емоционалне љубави или не љубави. Љубав између две супстанце чини да се оне уједине и награде трећу супстанцу. Данас се то у хемији назива афинитетом. Такође, ако супстанце почну да мрзе једна другу, онда ће се оне разложити. Следећи Емпедоклеову мисао можемо да кажемо да је у хемији као и у животу. Из љубави се ствара нешто ново, а из мржње се растура, разлаже оно што је створено.

Вода коју данас имамо на Земљи је иста она вода настала дегазацијом Земље. Само је старија неколико стотина милиона година. Вода која је нестала у простору надокнађена је истим геолошким процесима као при настајању океана. Око 70% Земљине површине покривено је водом. Садашње обале су ту где јесу јер је велика количина воде задржана у поларном леду и ледницима. Потпуним отапањем поларног леда и ледника ниво океана би се подигао за око 80 метара.

У емисији аутор серије Станко Стојиљковић на ову тему разговара са проф. др Браниславом Р. Симоновићем, који је цео радни век провео у Институт у за општу и физичку хемију, чији је био и директор. Бави се основним и примењеним истраживањима у физичкој хемији, биотехнологији и заштити животне средине, највише истраживањем воде. Члан је у више научних друштава и институција и добитник бројних награда и признања из своје области у земљи и иностранству.

Аутор серије Станко Стојиљковић

Уредник серије Александра Даничић
Монтажа Владимир Јовић
Режија Милица Митровић

(Извор РТС)

Nauka 50: Od Boga do kvarka

Да ли сте се икад запитали може ли се с педесет речи дочарати све што нас окружује – васцели космос и устројство човека? Ако нисте, сваког четвртка (почев од 19. октобра) укључите Други програм РТС-а (15,15 сати) и све ћете сазнати. Саговорници су врхунски српски научници у земљи и расејању.

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја

Дејан Стојковић (Википедија)

У првој епизоди аутор серије Станко Стојиљковић у разговору са проф. др Дејаном Стојковићем открива тајни свет „црне рупе”. Проф. др Дејан Стојковић, амерички научник српског порекла, познат је по истраживањима у области космологије, гравитације и физике елементарних честица. Његових педесетак научних радова о вишедимензионалним световима имају изузетну цитираност, која далеко превазилази и оквире европске науке. У Стојковићевом опусу највише пажње привлаче истраживања о мини „црним рупама”, која су била изузетно актуелна приликом покретања „Великог хадронског сударача” (LHC) у ЦЕРН-у.

Доктор Стојковић је, заједно са сарадницима са Државног универзитета Њујорка у Бафалу, одговорио на питање да ли нас каквом грешком ЦЕРН-а може прогутати „црна рупа”. Његов Black Max програм се данас користи на два експеримента у ЦЕРН-у као модел којим се процењује да ли се такви објекти могу формирати у акцелераторима и ако ипак некако настану, да ли су заиста крајње опасни по сам акцелератор, оближњу Женеву, остатак планете и добар део Сунчевог система. Black Max програм садржи све оно што знамо о „црним рупама”.

У емисији ћете сазнати постоје ли „црне рупе” близу Сунчевог система и колико су оне темељно проучене. Сазнаћете и може ли на акцелератору какав је LHC у ЦЕРН-у настати „црна рупа” која би била опасна за свет и како се у Србији, уз толико важнијих потреба, може оправдати улагање у фундаментална истраживања.

(Извор РТС)

О аутору

Станко Стојиљковић

Сви текстови

19 коментара

Mirjana Pavlovic каже:

21/10/2017 у 9:35 PM

Veoma interesnatno, molom vas da mi i dalje prosledjujete…Najlepse hvala.

Одговор
Mirjana Pavlovic каже:

21/10/2017 у 9:36 PM

MOlim vas da mi i dalje saljete.Najlepse hvala

Одговор
petar каже:

23/10/2017 у 1:33 PM

Izvanredno uradjena emisija.

Одговор
Aljoša Jovanović каже:

24/10/2017 у 8:20 AM

Crni Stanko,
ode ti sad i u numerologiju..
To ne može proći bez Gedela.. a to ti je crna rupa za tvoju
Galaktičku publiku..

Одговор
sedmatruba каже:

02/01/2018 у 8:03 PM

ateisticke i evolucionisticke gluposti

Одговор
- NE-ATEISTA каже:
  
  16/01/2018 у 7:06 PM
  
  Ne, pojavio se sedi starac niotkuda iz bezvremena, puhnuo i ustanovio vascelu vaseljenu. I da nije starac, već neko ili nešto, gde i kada i kako je bivalo ? Energija, entitet, ili … ? Pa sve to onda nije iz domena teologije, religije, a i njihove pristalice se već odavno okreću, uklapaju, prilagođavaju nauci.
  
  Одговор
- Nenad каже:
  
  09/05/2018 у 5:12 PM
  
  Ne znam da netko danas u 21. stoljeću može govoriti protiv evolucije. To mi je isto kao da tvrdi da Sunce kruži oko Zemlje ili da ja Zemlja ravna ploča. Imamo na tisuće i tisuće dokaza za evoluciju, a nijedan protiv.
  
  Одговор
  - Vukman Cejovic каже:
    
    02/02/2022 у 7:50 PM
    
    Evlucija je vrlo interesantno tandaranje. Nesto sam razmisljao i ja o evoluciji i cuo kako kazu da su bica nastajala evolucijom, zbog potrebe. Riba je imala potrebe da trci, jer se prepala da ce bara da joj presusi i onda postade sisavac. Majmun je isto imao neku potrebu i postade covjek. Zanima me, zasto evolucijom nije nastala ves masina, ili sporet na struju (posto ovaj smederevac zagadjuje sa CO2) I zasto evolucijom nije uradjeno da izdisemo vodu, umjesto CO2.
    
    Одговор
Милутин каже:

17/05/2018 у 10:02 AM

Поштовани Станко,
да ли могу ове емисије да се нађу (појаве) и у текстуалном облику? Ја нисам ни довољно мудар, ни паметан, а ни млад, да могу том брзином да разумем (осим ако ћу да примим све здраво за готово) богати садржај који је понуђен. А немам увек, „у једном комаду“, расположивог времена. Текст је друго. Разумем наравно да би толики текстови заузимали, у Вашој концепцији Галаксије Нове, велики простор, расположивост на, којим год да се користите, носачима информација.

Одговор
- Станко Стојиљковић каже:
  
  19/05/2018 у 7:20 AM
  
  Поштовни Милутине, наћи ће се до краја ове или почетком следеће године укоричене у корицама књиге. Моја првобитна замисао била је да сви ови разговори буду преточени у штиво, срећни случај је одлучио да најпре угледају светслост дана на РТС-у, због чега сам веома захвалан Редакцији Образовно-научног програма. Након тога могли би да се појаве и на страницама Галаксије. Видећемо.
  
  Одговор
Станко Стојиљковић каже:

17/05/2018 у 10:54 PM

Поштовани Милутине, моји саговорници су са задовољством пристали да се крајем ове или почетком следеће године појави књига са свих 50 разговора. Можда ће Вас занимати да је првобитна замисао била да сва наша ћаскања поводом појединих појмова, на основу којих у сутини спознајемо стварност и у нама и око нас, буду преточена у штиво. И како то понекад бива, један од потоњих учесника отишао је у РТС и у моје име предложио да се сними серија коју сада гледате, Сагласан сам с Вама да покаткад није лако до краја разумети понеки исказ изговорен на малом екрану. Свако добро, Станко Стојиљковић

Одговор
Milena Stegensek каже:

25/05/2018 у 8:40 PM

Emisija u cetvrtak 3.maja 2018. U 15,15 na RTS 2 razgovor sa prof. Dr Djukanovic
Bravo! Najpre voditelju za odabranu temu, za prava pita ja i na izboru sagovornika.
Bravo i za izuzetno izlaganje profesora. Sadraj je bio jasan, i!ustrativan, odmeren, iznet sa puno naucnih podataka ali pristupacno i razum!jivo raznim nivoima obrazovanja i godista.
Bilo je vr!o ispirativno, poucno, upozoravanuce ali i umirunuce.
Bravo ponovo!!!!!

Одговор
Mihajlo каже:

16/07/2018 у 8:23 AM

Poštovani,
Sve pohvale za ceo serijal „Nauka 50“. Da li će epizoda „Internet“ sa profesorom Radenkovićem biti postavljena na Youtube?
Srdačan pozdrav!

Одговор
Milan D. Nešić каже:

25/11/2018 у 12:35 PM

Komentar uz Youtube-video
OD BOGA DO KAVRKA: BOG
Vrlo inspirativna emisija!
Na korak smo od utiska da se kroz naučnu filozofiju kosmologije može doživeti otkrovenje u kojem nauka i religija jedna drugoj ne protivureče, religija ako dopusti metaforično tumačenje svetih knjiga (poput Tome Akvinskog, na primer) pa koliko god inače svaka rigidno insistirala na svojim obrednim običajima, a nauka ako uvidi da je čak i teorija relativnosti nedovoljno relativna (tj. da treba, na primer, uzeti u razmatranje i koordinatne sisteme vezane za virtuelnost) želi li se naslutiti odgovor na pitanje: Kako to da Svet postoji? Videti na linku o „Velikom prasku“ i njegovoj Unutrašnjoj logici, s jedne strane, tj. O UNIVERZUMU KAO RELATIVNOJ NULI, s druge, materijalne strane:
https://docs.google.com/document/d/1PO_sovnGs0duKXcJn9nnEComaSvV0jY-6L-0M_4xBCg/edit
Milan D. Nešić

Одговор
- Vukman Cejovic каже:
  
  02/02/2022 у 7:53 PM
  
  Sva ta nauka o kosmosu i kvantnoj mehanici je laz. To je kabala i vavilonsko vjesticarenje upakovano u nauku. Ne postoji nikakav svemir, nikakve galaksije, nikakve crne rupe i ostale fantazije modernih lazova, koji sebe zovu naucnicima. To su takve jedne lazave rabote i takvi trubaduri, da je to strasnio. Djeca da tako pricaju, bila bi sramota.
  
  Одговор
Златко Владимир Прескакулев каже:

04/12/2018 у 11:05 AM

ОД БОГА ДО КВАРАКА!??

Путовање и пут од “Бога до квaрка” није увек само “варка”, радозналост пука, “луда срећа” ако јесте, ако није,ако ниједан од нас,као некада, као икада постаје страствен, као некада постаје мио, као некада постаје експлозиван у текућем “Контакту са Стварношћу” који није варка,то је већ то и то јесте истовремени лични губитак,истовремени колективни добитак,као грех и као жртва, као радост у нама неугашена,бар једном у сваком животу,када су се “палац и кажипрст” спојиле зарад нас и вечне истине,која брижно кружи у “крхком и једином Свету” где смо “једни од јединих” – Јединствени!??
Златко Владимир Прескакулев – “ЗАНАИС”
Београд.04.12.2018

Одговор
Milan D. Nešić каже:

06/12/2018 у 10:13 PM

Komentar uz OD BOGA DO KVARKA: BESMRTNOST
Zadovoljstvo mi je bilo slušati profesora Predraga Slijepčevića, kome je nedavno u Narodnoj biblioteci Srbije promovisana knjiga „SVETAC I GREŠNIK“. „Praktična svrha religije je da prosečnom čoveku omogući da se oslobodi straha od smrti“, kaže profesor. Ali „čak i ateizam je forma religije“, jer se naša iracionalna želja za večnošću „može racionalizovati kroz filozofiju, kroz umetnost… na način da se strah od smrti zameni jednim produktivnijim osećanjem koje će nam dati slobodu prema smrti i mi ćemo je prihvatiti kao sastavni deo života“, koji „bez smrti nema smisla, jer nema autentičnog stvaralaštva.“ Tako da „nismo prestali da verujemo nego se verovatno promenio koncept Boga. Bog više nije konvencionalni Bog, nadprirodna sila odvojena od nas.“ Prema nekim biolozima, na primer Stuart Kauffman, Bog bi mogao da bude kreativnost svemira.
Zanimljivo! Po bibliotekama širom Srbije od godine 2014. može se naći moja knjiga „UNIVERZUM KAO RELATIVNA NULA, Kako to da Svet postoji?“ u kojoj se naučno obrazlaže shvatanje da je unutrašnja logika „velikog praska“ – inercija, relativnost i simetrija – osnovna pokretačka sila sveg Univerzuma, sam način samopostojanja Univerzuma. I da to ne mora da protivureči Biblijskom „I reče Bog neka bude svetlost, i bi svetlost.“ (Postanje 1,3). Danas se, naime, izvode eksperimenti gde se sudarom laserskog zraka samo sa jednim elektronom stvori hiljade parova elektron-pozitrona. A to je masa. A to je, s druge strane, svetlost.
U svojoj najnovijoj knjizi „DA LI JE ĐORDANO BRUNO UZALUD SPALJEN?“ razvijam istu ideju približavanja nauke i religije. Preko 100 primeraka te knjige poklonio sam Narodnoj biblioteci Srbije, s molbom da obavesti bibliotekare u Srbiji te da, kad i inače posete Beograd, dođu i uzmu potreban broj primeraka. Istu mogućnost imaju i bibliotekari opštinskih biblioteka u samom Beogradu: da se snabdeju preko Republičke bibliotke.
Ovom prilikom molim i čitaoce ovog komentara da ukoliko im se dopadne neki od tri odlomka iz navedene knjige, objavljena u on-line časopisu GALAKSIJA.nova
http://galaksijanova.rs/ni-pocetka-ni-kraja/
http://galaksijanova.rs/dija-mat-u-lebdenju/
http://galaksijanova.rs/poreklo-mase-kod-ajnstajna/
Da ukažu bibliotekarima u opštinama gde žive na ovu mogućnost nabavke te moje knjige.
Milan D. Nešić

Одговор
Михајло каже:

18/01/2019 у 10:24 AM

Поштовани,
Да ли је серијал готов или је у питању пауза?
Срдачан поздрав!

Одговор
- Станко Стојиљковић каже:
  
  21/01/2019 у 9:57 PM
  
  Драги Михајло, према уговору са РТС-ом серијал је готов. У току приказивања стигла су бројна слична питања, па и похвале, што ме је охрабрило да Образовно-научној редакцији предложим да доснимимо још двадесет-тридесет појмова (разговора). За десетк сам већ саставио питања својим будућим саговорницима. Имајте на уму да то није нимало лак задатак, јер сам за претходних 50 разговора питања (више од хиљду) припремао малтене две године. Волео бих да се читаоци Галаксије изјасне и подрже у овом подухвату. Сличма серија разговора на познате појмове из стварности (превасходно) научне) није, према мојем претраживању интернета, у Европи икада снимљена, а можда ни у свету. У току су преговори да РТС објави свих 50 досадашњих разговора. Станко Стојиљковић
  
  Одговор