МЕЂУ ИЗМЕЂУ

НЕАДЕРТАЛСКИ ПЕНИЦИЛИН

Глава неандерталца (Смитсонијева задужбина).

Глава неандерталца (Смитсонијева задужбина).

Истраживање, којим је руководила Лора Вејрих са Универзитета у Аделејду (Аустралија), показују да су наши двнашњи преци користили аспирин пре аспирина, чак и пеницилин пре пеницилина.

Како су неандерталци 400 векова пре Александера Флеминга знали за пеницили? Најновији налази из пећина у Шпанији и Белгији, међутим, потврђују да су узимали плесни са антибиотичким својствима. На то указују наслаге (плак) на зубима.

Четири неандерталских узорка стара су од 42.000 до 50.000 година. Аустралијски научници су, након ДНК испитивања, дошли до изненађујућих сазнања. У зубном плаку нашли су микроорганизме који су били у устима и патогене из гастроинтестиналног и респираторног тракта.

Најнеочекиваније је, свакако,
да је јео белу тополу која има
у себи салицилну киселину.

С обзиром да поменуте наслаге садрже делиће хране, сазнало се како су се неандерталци хранили, чак и каквог су здравственог стања били. У чељусти једног загонетно ипчезлог човеког из пећине Ел Сидрон у Шпанији уочили су апсцес који је видљив на вилици.

Плак је, такође, открио да је фотични имао цревне паразите који су узрочници акутне дијареје, што би значило да је био поприлично болестан. Најнеочекиваније је, свакако, да је јео белу тополу која има у себи салицилну киселину (активни састојак аспирина).

Пронађени су пронашли и трагови природне антибиотичке плесни (пеницилин), што упућују на то да је добро познавао лековите биљке са аналгетским и противупалним састојцима и да се сам лечио.

Неандерталци су мењали начин исхране зависно од подручја у којима су пребивали. У Белгији су, на пример, јели месо вунастог носорога (данас изумрлог) и дивљих оваца, додајући му дивље печурке. У Шпанији су, чини се, били вегетаријанци, јер нису нађени никакви трагови једења меса.

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар