ЕКСПЛОЗИЈА ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ

ПОВЕЗАНИ МИСЛИМА

Дигитални мозак (Википедија)

Један од највећих предузетника данашњице, Илон Маск, у свој портфолио додао је још једну компанију под називом Neuralink. Хоће ли једног дана остварити савршени спој човек-машина?

Ђорђе Јањић

Ђорђе Јањић

Професор Педрам Мохсени и Рудолф Нуд су 2015. године основали компанију под називом Neuralink. Њихова жеља била је да произведу уређај који би помогао у лечењу можданих повреда. Инвеститори нису превише обраћали пажњу на пројекат, све док се Илон Маск није појавио и платио десетине хиљада евра како би преузео права.

Илон Маск има идеју да окупи најбоље људе за проучавање мозга и технологије како би наша врста могла да напредује и одбаци ограничења које наш мозак у свом природном стању поседује. То би, практично, била симбиоза човека и машине.

Обједињавање  компјутера и мозга
остваривало би се помоћу технологије
neural lace, чији назив користи писац
научне фантастике Ијан Бенкс.

Ово сада делује као научна фантастика или, у најбољем случају, далека будућност, али овај милијардер је уверен да ће први прототип, који би помагао у лечењу повреда на мозгу бити доступан за 4-5 година. Како би функционисала ова технологија и шта би се са њом постигло?

Обједињавање  компјутера и мозга остваривало би се помоћу технологије neural lace, чији назив користи писац научне фантастике Ијан Бенкс у својим делима. Она је утиснута у лобању и формира узајамно деловање електрода које би могле да прате дешавања у мозгу. Истиче се да ће истраживачи покушати да то учине што мање инзвазивним.

Порука сместа стиже

На почетку би технологија била коришћена за људе с лимитираним функцијама тела услед неке болести или повреде, где би они само својим мислима могли да искажу шта желе да ураде. Следећи ниво био би да је користе сви људи широм света и тако буду повезани помоћу својих мисли.

Само бисте замислили шта желите
да опишете и то би одмах било
прослеђено саговорнику.

Помислите да желите да напишете некоме поруку или да наручите храну. Уместо да узмете рачунар или мобилни телефон, отварите апликацију и куцате садржај, можете сав посао да завршите својим мислима и то у истом тренутку. Много лакше би било и описати неку слику или чак и сан некоме. Само бисте замислили шта желите да опишете и то би одмах било прослеђено саговорнику.

Илон Маск (Википедија)

Исто тако бисте могли да с компјутером учествујете у брејнстормингу и изради стратегије, а да при то томе – што је веома важно – свако не би могао да чита туђе мисли. Као што причате оно што желиш, можете мисли да сачувате за себе и да их не делите с другима. Уз све ово, људи би могли мислима да исказују своје емоције, што би знатно утицало на емоционалну интелигенцију човека.

За све што желите да урадите и смислите, имали бисте помоћ поменуте технологије. Самим тим, човек би се уздигао изнад својих природних могућности и саме еволуције. Трептајем ока би сазнао неку информацију која му је потребна, комуницирао с људима широм света, слап и примао информације, и све то великим брзинама. Да ли смо спремни за овај подухват?

Тешко је уопште и замислити речену технологију без исцрпног објашњавања, пре свега зато што човек не разуме ни сопствени мозак у потпуности. Чињеница је да ми знамо за делове у мозгу као што су таламус, хипокампус, амигдала и тако даље, али то није ни близу довољно за потпуно разумевање ове мистерије природе.

Зашто он ради на овакав начин и због чега као такав уопште постоји, само су два од безброј питања на које можда никада нећемо добити одговор.

У неким људима већ се налазе електроде које им омогућују да мислима остваре неку активност. Има их до пар стотина које могу одједном да испрате око 500 неурона. Сада се види да је то далеко од праћења рада целог мозга, с обзиром да се у њему налази око 100 милијарди неурона.

Моралне недоумице

То је све на доста нижем нивоу од онога што нова компанија Илона Маска жели да постигне, али је и даље знак да може бити изводљиво. Помоћу чипа и електрода парализован човек је контролисао стрелицу „миша” на рачунару, а то се све дешавало пре девет година и око 100 електрода било је довољно за овакав подухват.

Даље, оваква врсте технологије може помоћи људима без вида и слуха. Помоћу већ поменутих електрода и уграђених уређаја, мозак може да шаље сигнале о ономе шта се дешава у спољашњем свету и тако пружи човеку могућност да искуси оно што до сада није могао. Већ постоји и кохлеарни имплант који омогућзхе људима без слуха да чују. Није савршено, али може да се унапређује.

Увек ће бити и оних који ће
нову технологију, створену за
побољшање човечанства,
злоупотребити и направити хаос.

Колико је близу усавршавање поменуте технологије, зависи од брзине којом ће тим који ради на томе успевати да додаје нове електрода, све док их не буде довољно за праћење целокпуних можданих активности.

Већини ће све ово изгледати као нешто веома далеко или немогуће, али тако су вероватно размишљали и људи пар деценија раније када је рачунар заузимао целу просторију, па им је сигурно било тешко замисливо да ће после неколико десетина година много јача машина бити у нашим џеповима.

Са оваквим револуционарним технологијама, које се тичу самог човека и организма, увек ће доћи етичка питања на које јавност тражи одговоре. Ако смо повезани мислима и у мрежи, да ли ће наши подаци и мисли бити безбедни од сајбер напада? Може ли неко да се инфилтрира у наш мозак? Да ли је морално успоставити симбиозу човека и машине? Има ли опасности од нуспојава интегрисања такве технологије у људски мозак, као што су багови који су нормални за данашње машине?

Увек ће бити и оних који ће нову технологију, створену за побољшање човечанства, злоупотребити и направити хаос, тако да и ту треба бити прилично обазрив.

Наравно, ово су само нека од многих питања која треба добити одговор. Пре свега, људи морају бар донекле разумети технологију како би донели одлуку да ли је она вредна свега што се ради. Само тако се може добити позитивна повратна информација како би neural lace технологија заживела и била означена као револуционарни напредак наше врсте.

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар