МЕЂУ ИЗМЕЂУ

ПРАВДОЉУБИВЕ ЖИВОТИЊЕ

Поштене вране (Британика)

Поштене вране (Британика)

Истраживање спроведено на Универзитету Англија Раскин (Велика Британија), под вођством биолога Клаудије Вашер, показало је да човек није једини са смислом за поштење.

Сећате се маленог пилета Калимера које је у цртаћу непрекидно понављало: „То је неправда, то је неправда!” Послужило је да на занимљив и забаван начин дочара људске особине. За човека смо одувек знали да је обдарен – у већој или мањој мери – осећајем поштења. Чим му нешто није по вољи, ни часа не часи да каже да је то неправедно.

Човек се одликују осећајем за поштење, што с тачке гледишта еволуције значи да је то начин за постизање личне користи: помаже онима који су му помогли. Да ли га осећај за поштење разликује од других животиња?

Осим смеђих капуцина,
неправду препознају и
други примати, попут
шимпанзи и макакија.

Истраживање спроведено на Универзитету Англија Раскин (Велика Британија), под вођством биолога Клаудије Вашер, показало је да човек није једини са смислом за поштење, што је потврђено у огледима: једна је ваљано награђена за обављени задатак, другој је следила утешна награда. И то је проверено на мајмунима смеђим капуцинима и на птицама из породице врана.

Капуцини су морали да врате жетон истраживачу да би били награђени. Један је у замену добио краставац, а друга зрно грожђа које је пожељнија награда. Онај с краставацем је почео да се буни, бацајући поврће истраживачу. Осим тога, када је један напорно радио за награду, а другом је иста поклоњена, мајмун који се трудио престао је да учествује у опиту.

Мајка и младунче капуцина (Википедија)

Мајка и младунче капуцина (Википедија)

Неправду препознају и други примати, попут шимпанзи и макакија, али и поједини веома друштвени сисари као што су пси и пацови.

Исти су резултати и у тестирању с птица из породице врана које су, иначе, познате по својој друштвености. Награда је била сир (воле) и зрно грожђа (не воле). У једном огледу су птице добиле исту награду у замену за жетон који су доносиле истраживачу, а у другом је једна добила сир, а друга грожђе. Осим тога, проверена је реакција на уложени труд – једна је морала зарадити награду, другој је она поклоњена.

Птице према којима истраживачи нису били поштени нису прихватиле утешну награду, а оне које су награду морале зарадити престале су да сарађују када су виделе да је друге добијају без уложеног труда.

О аутору

Станко Стојиљковић

1 коментар

Оставите коментар