МЕЂУ ИЗМЕЂУ

СРЦЕ ОД СПАНАЋА

Крв у листу (Ворчестер)

Крв у листу (Ворчестер)

Попај је био у праву: спанаћ је чудесна биљка. Не само за јело зготовљени, ако сте на то прво помислили. Замислите, научници који се баве бионжењерством на трагу су да од појединачних листова узгаје људско срчано ткиво! Неустрашиви морнар би пао на теме да је то знао.

Научници су на трагу открића којим ће се од листова узгајати људско срчано ткиво, чиме би се убрзало обнављање људског ткива и оштећених органа. Савладали су прву велику препреку – створили су васкуларни систем који проводи крв до новог ткива.

Истраживачи се, иначе, дуго суочавају са суштинским изазовом како да поспеше обнављање човечјег ткива од малих узорака у лабораторији до пуне величине, чак, целих органа које ће уградити болеснима или повређенима. Највише се муче с тиме како испоручити кисеоник, хранљиве материје и основне молекуле до најситнијих крвних судова у развоју.

Kада су лист преобратили у
својеврсно  малено срце,
потерали су течност кроз вене да
покажу како крвне ћелије путују.

До сада познати поступци, укључујући тродимензионално штампање ткива (3D), нису у стању изграде разгранату венско-артеријску мрежу, најважнију за процес регенерације, којом ће животодавна течност с кисеоником стићи у малене капиларе.

За седам дана (Ворчестер)

За седам дана (Ворчестер)

Главна сметња на коју су наилазили у стварању вештачког ткива јесте, управо, недостатак венско-артеријске мреже, без које су она брзо пропадала. Недавно су у томе успели претварањем листа спанаћа у такво ткиво. Како је то могуће?

Биљни листови имају веома разгранату мрежу жила и жилица којом колају вода и хранљиви састојци до појединачних ћелија. Зар то није копија људског крвног система? Иако се пренос воде и хранљивих твари код људи разликује од обога код биљака и животиња, поједини делови потоњих имају слично устројство.

Нови приступ, назван децелуларизација, није ништа друго до својеврсно прање ћелија биљака. За вештачко срце су најпре опрали ћелије с лишћа спанаћа, а у жилице убризгали течност и микрогрануле сличне ћелијама људске крви. Затим су биљни оквир спојили с људским крвним ћелијама како би на листу спанаћа израсло људско ткиво окружено ситним жилицама.

Kада су лист спанаћа преобратили у својеврсно малено срце, потерали су течност кроз вене да покажу како крвне ћелије путују. Попут крвних судова, вене у измењеном листу преносе кисеоник остатку ткива које је замењено и без чега оно не би могло обављати свој посао.

По истом начелу користиће се остале биљке за обнову ткива на другим деловима тела. Тако би једног дана бамбусова стабљика могла помоћи у регенерацији људских костију. Прилагођавање бројних биљака требало би, дакле, решити бројне здравствене тегобе код људи.

У истраживању су учествовали истраживачи Ворчестер политехничког института, Универзитета Висконсин-Медсион и Државног универзитета Арканзас (сви из САД).

Стефан Вукашин

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар