MEĐU IZMEĐU

DODIR LEČI, A NE GOVOR

220 pregleda

Naučnica: Istorijska je grešla što smo dali prednost razgovoru.

 

Naučno istraživanje koje su sproveli na nemačkom Univerzietu Esen pokazalo je da dodir može smanjiti bol, depresiju i anksioznost i da više dodira pridonosi ublažavanju mentalnih i fizičkih tegoba. Bilo da je reč o prijateljskom zagrljaju ili pipanju omiljene tkanine, sam osjećaj koristan je i za um i za telo, prenosi portal Science Daily. Oset dodira je prvo što se razvija kod novorođenčadi i ključan je za njegovo otkrivanje okruženja i  razvoj komunikacije.

Izostanak fizičkog kontakta za vreme pandemije kovida-19 teško je pogodio veliki broj ljudi širom sveta. Dok su brojne dosadašnje studije ukazivale na to da dodir može biti koristan za zdravlje pojedinca, sada su nemački istraživači u svojim istraživanjima došli do jednostavnog zaključka – dodir pomaže. Dr.Helena Hartman, koautorka studije, rekla je da „više usaglašenih dodirivanja u toku dana može pridoneti ublažavanju mentalnih i fizičkih tegoba”. Proučavanjem, čiji su rezultati objavljeni u časopisu Nature Human Behaviour obuhvaćeno je čak 212 prethodno objavljenih studija o osetu dodira. Studija je objedinila statističke analize ranijih 85 u kojima su učestvovale odrasle osobe i 52 istraživanja s novorođenčadi. Tim naučnika zaključio je da je dodir podjednako koristio mentalnom i fizičkom zdravlju, što se jednako odnosilo na odrasle i na novorođenčad. „Naš rad pokazuje da je dodir najprikladniji kada su posredi smanjenje bola, depresija i anksioznost kod odraslih i dece, a i za povećanje telesne težine kod novorođenčadi”, napisali su istraživači.

Pozitivan uticaj na mentalno zdravlje bio je veći ako se radilo o ljudskome dodiru nego kada su ispitanici dodirivali omiljeno ćebe ili robote izrađene za poboljšanje dobrobiti ljudi. Naučnici kažu da je verovatno reč o kontaktu kože s kožom. Ustanovljeno je i da je dodir bio koristan i za zdrave i za bolesne ljude, no uticaj je bio veći kod potonjih, osobito za njihovo mentalno zdravlje. Dr Marijana fon Mor sa londonskog univerziteta Rojal holovej, koja nije učestvovala u istraživanju, izjavila je da bi budući roboti mogli preciznije replikovati teksturu i toplinu ljudske kože kako bi imali jednaku dobrobit za mentalno zdravlje poput ljudskog dodira.

„Ova svojstva su važna jer naša koža poseduje posebne senzore, a to su C-taktilni aferenti, osobito osetljivi na nežan, milujući dodir i temperaturu sličnu onoj ljudske kože. Smatra se da su to činioci koji poboljšavaju i olakšavaju regulaciju emocija”, objasnila je. „Istorijska je greška što smo u proteklih nekoliko stoleća dali prednost razgovoru u odnosu na dodir ili ostale somatske terapije. Ovaj pregled više studija ukazuje da bi to trebalo ispraviti i uspostaviti potrebnu ravnotežu daljim, pažljivim proučavanjem intervencija dodirom”, smatra prof Katerina Fotopulu sa londonskog Univerziteta Koledž.

 

(Ilustracija Pixabay)

(Indeks)

O autoru

administrator

Ostavite komentar