Инжењери са Нанјанг технолошког универзитета (NTU) у Сингапуру и Универзитета Васеда у Јапану осмислили су водоотпорно ронилачко одело за киборг-бубашвабе у којем се крећу под водом и у условима са мало кисеоника. Технологија би једног дана могла да се користи у подручјима погођеним природним катастрофама, укључујући поплављена, до којих људи или малим роботим тешко долазе. Уређај има генератор кисеоника и силиконске цеви које доводе гас директно до дисајних отвора инсекта, познатих као спиракуле, наводи се у студији објављеној 29. јуна у часопису Nature Communications. „Наш приступ обједињује меку водоотпорну шкољку с једноставним и поузданим хемијским генератором кисеоника. То омогућава инсекту да задржи покретљивост, истовремено је заштићен у окружења у којем иначе не би могао да преживи”, рекао је коаутор студије Шинђиро Умезу, професор са Универзитета Васеда.
Киборг-инсекти су живи организми опремљени електронским контролерима који им омогућују управљање кретањем. Раније су коришћени у потрагама и спасавањима, јер се крећу просторима који су недоступни људима и класичним роботима. На пример, после разорног земљотреса који је погодио Мјанмар у марту 2025. Њихова предност у односу на мале роботе јесте у томе што за кретање користе сопствене мишиће, док роботи зависе од батерија које захтевају енергију и могу да престану да раде чим се она утроши. Киборг-инсекте коришћене у Мјанмару смислила је лабораторија Хиротаке Сата, вишег аутора нове студије и професора на поменутом универзитету у Сингапуру. Он се више од деценије бави развојем технологије киборг-инсеката.
Ново одело састоји се од флексибилне заштитне шкољке, четири силиконске цеви које се причвршћују за спиракуле и провидног резервоара за кисеоник направљеног тродимензионалном штампом. Истраживачи су у унутрашњостнанели резервоара за кисеник упијајући сунђер манган-диоксида. Потом су додали мало разблаженог водоник-пероксида који се уз манган-диоксида постепено разграђује и ствара кисеоник. Напослетку је запечаћен ултраљубичастим лепком да се спречи цурење. „Кључни инжењерски изазов био је да направа буде довољно мала, лагана и флексибилна да је инсект може носити”, навео је Умезу.
Силиконске цеви доводе кисеоник до грудних спиракула, а трбушне спиракуле, које су нешто ниже на телу инсекта, користе гас који се налази у оделу. „Наше ново ронилачко одело за инсекте функционише као резервоар за кисеоник који користе људи рониоци”, додао је Сато. Истраживачи су навели да се силиконске цеви могу поставити и уклонити без бола или повреде инсекта. Справу су испитали на киборг мадагаскарској шиштећој бубашваби (Gromphadorhina portentosa), која ом је омогућила да се крећу под водом до три сата.
(Илустрација NTU)
(РТС)
