Inženjeri sa Nanjang tehnološkog univerziteta (NTU) u Singapuru i Univerziteta Vaseda u Japanu osmislili su vodootporno ronilačko odelo za kiborg-bubašvabe u kojem se kreću pod vodom i u uslovima sa malo kiseonika. Tehnologija bi jednog dana mogla da se koristi u područjima pogođenim prirodnim katastrofama, uključujući poplavljena, do kojih ljudi ili malim robotim teško dolaze. Uređaj ima generator kiseonika i silikonske cevi koje dovode gas direktno do disajnih otvora insekta, poznatih kao spirakule, navodi se u studiji objavljenoj 29. juna u časopisu Nature Communications. „Naš pristup objedinjuje meku vodootpornu školjku s jednostavnim i pouzdanim hemijskim generatorom kiseonika. To omogućava insektu da zadrži pokretljivost, istovremeno je zaštićen u okruženja u kojem inače ne bi mogao da preživi”, rekao je koautor studije Šinđiro Umezu, profesor sa Univerziteta Vaseda.
Kiborg-insekti su živi organizmi opremljeni elektronskim kontrolerima koji im omogućuju upravljanje kretanjem. Ranije su korišćeni u potragama i spasavanjima, jer se kreću prostorima koji su nedostupni ljudima i klasičnim robotima. Na primer, posle razornog zemljotresa koji je pogodio Mjanmar u martu 2025. Njihova prednost u odnosu na male robote jeste u tome što za kretanje koriste sopstvene mišiće, dok roboti zavise od baterija koje zahtevaju energiju i mogu da prestanu da rade čim se ona utroši. Kiborg-insekte korišćene u Mjanmaru smislila je laboratorija Hirotake Sata, višeg autora nove studije i profesora na pomenutom univerzitetu u Singapuru. On se više od decenije bavi razvojem tehnologije kiborg-insekata.
Novo odelo sastoji se od fleksibilne zaštitne školjke, četiri silikonske cevi koje se pričvršćuju za spirakule i providnog rezervoara za kiseonik napravljenog trodimenzionalnom štampom. Istraživači su u unutrašnjostnaneli rezervoara za kisenik upijajući sunđer mangan-dioksida. Potom su dodali malo razblaženog vodonik-peroksida koji se uz mangan-dioksida postepeno razgrađuje i stvara kiseonik. Naposletku je zapečaćen ultraljubičastim lepkom da se spreči curenje. „Ključni inženjerski izazov bio je da naprava bude dovoljno mala, lagana i fleksibilna da je insekt može nositi”, naveo je Umezu.
Silikonske cevi dovode kiseonik do grudnih spirakula, a trbušne spirakule, koje su nešto niže na telu insekta, koriste gas koji se nalazi u odelu. „Naše novo ronilačko odelo za insekte funkcioniše kao rezervoar za kiseonik koji koriste ljudi ronioci”, dodao je Sato. Istraživači su naveli da se silikonske cevi mogu postaviti i ukloniti bez bola ili povrede insekta. Spravu su ispitali na kiborg madagaskarskoj šištećoj bubašvabi (Gromphadorhina portentosa), koja om je omogućila da se kreću pod vodom do tri sata.
(Ilustracija NTU)
(RTS)
