У сазвежђу удаљеном од нас 3.000 светлосних година, што је релативно близу у свемирским размерама, експлодираће звезда у нову и цео систем постаће видљив голим оком. Овакве догађаје, у просеку, можемо посматрати сваких 80 година, пише NASA. T Corona Borealis (T CrB), у сазвежђу Северна круна, последњи пут је експлодирала 1946, астрономи сматрају да ће то поновити између фебруара и септембра 2024. Како звезда може експлодирати више пута? Све зависи од врсте експлозије.
Нова се од супернове разликује по томе што није у питању експлозији целе звезде, него само њеног спољашњег слоја. У настанку супернове долази до уништења звезде, при чему она може накратко засијати јаче од целе галаксије. Магнитуда сјаја реченог звезданог система износи +10, што значи да га не можемо видети голим оком. У току настајања нове магнитуда ће скочити на +2 (што је нижа магнитуда, сјај је већи), а звезда ће засијати попут Северњаче. Овај догађај биће видљив голим оком неколико дана, а двогледом више од седмице, након чега ће све поновно потамнити следећих 80 година.
Понављајућа нова само је једна од пет у нашој галаксији. До ње долази јер се ради о бинарном систему. Наиме, T CrB се састоји од две звезде, белог патуљка и црвеног дива. Kада црвени див постане нестабилан због све веће температуре и притиска и почне избацивати спољашње слојеве, довољно близу бели патуљак гомила ту материју на своју површину. Густа атмосфера белог патуљка се на крају толико загреје да долази до брзе термонуклеарне реакције која ствара нову видљиву са Земље.
„Овакве нове су у основи хидрогенске бомбе”, рекао је за New York Times астрофизичар Бредли с Државног универзитета Луизијана (САД). Но, нема разлога за бригу. Нова је много слабија експлозија од супернове, а ова ће се збивати предалеко да би ослобођена енергија могла наудити животу на Земљи. А да је у питању супернова? И она мора бити веома близу да би била опасна. У новије време су израчунали „зону смрти или удаљеност на којој таква експлозија може уништити живот на другим свемирским телима. Проценили су да супернова може имати убитачни учинак у кругу од 25 до 50 светлосних година. „Супернове (SNe) су извори екстремних ултраљубичастих, рендгенских и гама зрака, оне стварају космичке зраке, односно атомска језгра високе енергије”, наводи се у студији. Ти космички зраци могу уништити озонски омотач и узроковати дуготрајно оштећење животним облика Земљине биосфере.
(Илустрација Shutterstock)
(Индекс)
