Иако истраживачи још не знају целу причу о органским једињењима и аминокиселинама нађеним у овој космичкој стени, прве анализе упућују да су откривене аминокиселине настале на матичном астероиду захваљујући хемијским реакцијама у поменутом сланом окружењу. Чини се да је стигла из унутрашњег дела астероидног појаса.
Пре две године, 16. јула 2024, усред послеподнева звучни удар потресао је Њујорк док је ватрена кугла пројурила небом. Била је то свемирска стена величине велике путне торбе тешке 50 килограма, метеорит који је великом брзином прелетео источну обалу САД пре него што је погодио кућу у Хилсбороу у Њу Џерсију. Kако је рекао власник, осетио се сумпор. Проучавајући овај метеорит, научници сматрају да би могао потицати с површине астероида на којем се некада налазила течна слана вода, што би могло пружити трагове о настанку живота на Земљи. „На неки начин можете замислити да осећате мирис атмосфере из које је настао живот”, рекао је за Space.com главни аутор научне студије и астроном који проучава метеоре Питер Џенискенс из Института СЕТИ и Насиног Истраживачког центра Ејмс.
Упркос јаком мирису сумпора, невероватном срећом метеорит је пао управо на праву кућу. Након проласка кроз Земљину атмосферу и загревања, док је парао небо и потом пробио кров и плафон спаваће собе, распао се на више делова. Власник не само да је одмах почео скупљати комаде у стаклене тегле, већ је то радио носећи рукавице, чиме је заштитио стену и сачувао их у изузетно добром стању. „Био је довољно присебан да стави рукавице и узме тегле. Kод ове врсте метеорита, угљеничних хондрита, то је веома важно јер они упијају сваку”, рекао је Џенискенс. Да је камење дирао голим рукама, масноћа или влага с његових руку могла је потпуно контаминирати стену, што је чест случај код пронађених метеорита. Затим је врло брзо контактирао Америчко метеорско друштво, због чега су ови узорци остали неуобичајено очувани.
Наравно, на неким комадима пронађени су остаци стаклених влакана, па и делови тепиха, али је метеорита остао веома добро очуван за научна истраживања. Пошто су одломци прикупљени, послати су на анализу коју је предводио коаутор студије Мајк Золенски, стручњак за метеорите из Насиног Свемирског центра Џонсон. Откривено је да је свемирска стена, названа метеорит Хилсбороу, препуна органских једињења насталих хемијским реакцијама с минералима у њеној унутрашњости, а и аминокиселина. Установљено је исто тако да је била знатно више измењена деловањем воде него други метеорити исте врсте.
Сврстали су га у угљеничне хондрите CM2, примитивне метеорите који су настали у раном Сунчевом систему. Метеорити CМ2 обично потичу с матичних астероида који нису били знатно измењени деловањем воде. Друга врста, позната као CМ1, углавном долази са астероида на којима је било воде. Метеорит Хилсбороу се, међутим, не уклапа јасно ни у једну од те две категорије. Иако припада групи CМ2, пронађени су докази да је његов матични астероид морао садржати воду, због чега су га додатно класификовали као CМ1/2, прелазну категорију између 1 и 2. Иначе, то је тек други метеорит ове врсте забележен на Земљи. „Захваљујући брзом делању власника куће, ово су најчистији метеорити типа CМ1/2 за које знамо”, навео је Џенискенс у саопштењу.
Научници су, такође, открили мале слане одломке у самом метеориту, што их је навело на закључак да је стена можда потекла из подручја близу површине матичног астероида где је течна вода испаравала, а со се таложила. Другим речима, потиче с једног сланог астероида прекривеног саламурном водом (висока концентрација соли). Ова слана средина на матичном астероиду могла би бити важан предмет истраживања, јер научници претпостављају да управо таква средина може покренути хемијске реакције између органских молекула и минерала које могу довести до настанка живота. Неке теорије сугеришу да је живот на нашој планети настао захваљујући минералима и молекулима које су донели метеорити што су падали на Земљу. Будуће проучавање овако добро очуваног дела сланог астероида могло би помоћи у склапању те слагалице. Иако истраживачи још не знају целу причу о органским једињењима и аминокиселинама нађеним у овој космичкој стени, прве анализе упућују да су откривене аминокиселине настале на матичном астероиду захваљујући хемијским реакцијама у поменутом сланом окружењу.
Још једно важно сазнање произашло је из података прикупљених и пре самог удара. Захваљујући дојавама грађана и снимцима камера широм источног дела САД, стручњаци предвођени Џенискенсом су реконструисали путању метеорита. Доплеров метеоролошки радар на аеродрому Њуарк је олакшао повезивање свих података, смимивши дугачак траг каменчића што се протезао од Стејтен ајленда до Њу Џерсија, који су испадали из метеорита док се распадао при паду. Kомбинација свих тих чињеница омогућила је да се одреди брзина свемирске стене и смер из којег је стигла. „Реконструишући путању можемо рећи одакле је дошла. Чини се да је стигла из унутрашњег дела астероидног појаса”, сматра Џенискенс.
Додао је да је матични астероид палог метеорита вероватно потицао из подручја астероидног појаса које је већ снимила Насина мисија „Луси” током својег прелета, која истражује астероиде Сунчевог система. Поставља се питање да ли је могуће да је уснимила управо исти комад стене који је на крају завршио у спаваћој соби. „Ако чујете да је метеорит пао у вашем подручју, проверите снимке својих камера у аутомобилу, видео-камера, сигурносних камера, чак и мобилних телефона. Kо зна, можда сте сасвим случајно снимили призор који ће помоћи истраживачима да боље разумеју тајанствену стену из свемира”, завршио је Питер Џенискенс.
(Илустрација СЕТИ институт)
(Kликс)
