Iako istraživači još ne znaju celu priču o organskim jedinjenjima i aminokiselinama nađenim u ovoj kosmičkoj steni, prve analize upućuju da su otkrivene aminokiseline nastale na matičnom asteroidu zahvaljujući hemijskim reakcijama u pomenutom slanom okruženju. Čini se da je stigla iz unutrašnjeg dela asteroidnog pojasa.
Pre dve godine, 16. jula 2024, usred poslepodneva zvučni udar potresao je Njujork dok je vatrena kugla projurila nebom. Bila je to svemirska stena veličine velike putne torbe teške 50 kilograma, meteorit koji je velikom brzinom preleteo istočnu obalu SAD pre nego što je pogodio kuću u Hilsborou u Nju Džersiju. Kako je rekao vlasnik, osetio se sumpor. Proučavajući ovaj meteorit, naučnici smatraju da bi mogao poticati s površine asteroida na kojem se nekada nalazila tečna slana voda, što bi moglo pružiti tragove o nastanku života na Zemlji. „Na neki način možete zamisliti da osećate miris atmosfere iz koje je nastao život”, rekao je za Space.com glavni autor naučne studije i astronom koji proučava meteore Piter Dženiskens iz Instituta SETI i Nasinog Istraživačkog centra Ejms.
Uprkos jakom mirisu sumpora, neverovatnom srećom meteorit je pao upravo na pravu kuću. Nakon prolaska kroz Zemljinu atmosferu i zagrevanja, dok je parao nebo i potom probio krov i plafon spavaće sobe, raspao se na više delova. Vlasnik ne samo da je odmah počeo skupljati komade u staklene tegle, već je to radio noseći rukavice, čime je zaštitio stenu i sačuvao ih u izuzetno dobrom stanju. „Bio je dovoljno priseban da stavi rukavice i uzme tegle. Kod ove vrste meteorita, ugljeničnih hondrita, to je veoma važno jer oni upijaju svaku”, rekao je Dženiskens. Da je kamenje dirao golim rukama, masnoća ili vlaga s njegovih ruku mogla je potpuno kontaminirati stenu, što je čest slučaj kod pronađenih meteorita. Zatim je vrlo brzo kontaktirao Američko meteorsko društvo, zbog čega su ovi uzorci ostali neuobičajeno očuvani.
Naravno, na nekim komadima pronađeni su ostaci staklenih vlakana, pa i delovi tepiha, ali je meteorita ostao veoma dobro očuvan za naučna istraživanja. Pošto su odlomci prikupljeni, poslati su na analizu koju je predvodio koautor studije Majk Zolenski, stručnjak za meteorite iz Nasinog Svemirskog centra Džonson. Otkriveno je da je svemirska stena, nazvana meteorit Hilsborou, prepuna organskih jedinjenja nastalih hemijskim reakcijama s mineralima u njenoj unutrašnjosti, a i aminokiselina. Ustanovljeno je isto tako da je bila znatno više izmenjena delovanjem vode nego drugi meteoriti iste vrste.
Svrstali su ga u ugljenične hondrite CM2, primitivne meteorite koji su nastali u ranom Sunčevom sistemu. Meteoriti CM2 obično potiču s matičnih asteroida koji nisu bili znatno izmenjeni delovanjem vode. Druga vrsta, poznata kao CM1, uglavnom dolazi sa asteroida na kojima je bilo vode. Meteorit Hilsborou se, međutim, ne uklapa jasno ni u jednu od te dve kategorije. Iako pripada grupi CM2, pronađeni su dokazi da je njegov matični asteroid morao sadržati vodu, zbog čega su ga dodatno klasifikovali kao CM1/2, prelaznu kategoriju između 1 i 2. Inače, to je tek drugi meteorit ove vrste zabeležen na Zemlji. „Zahvaljujući brzom delanju vlasnika kuće, ovo su najčistiji meteoriti tipa CM1/2 za koje znamo”, naveo je Dženiskens u saopštenju.
Naučnici su, takođe, otkrili male slane odlomke u samom meteoritu, što ih je navelo na zaključak da je stena možda potekla iz područja blizu površine matičnog asteroida gde je tečna voda isparavala, a so se taložila. Drugim rečima, potiče s jednog slanog asteroida prekrivenog salamurnom vodom (visoka koncentracija soli). Ova slana sredina na matičnom asteroidu mogla bi biti važan predmet istraživanja, jer naučnici pretpostavljaju da upravo takva sredina može pokrenuti hemijske reakcije između organskih molekula i minerala koje mogu dovesti do nastanka života. Neke teorije sugerišu da je život na našoj planeti nastao zahvaljujući mineralima i molekulima koje su doneli meteoriti što su padali na Zemlju. Buduće proučavanje ovako dobro očuvanog dela slanog asteroida moglo bi pomoći u sklapanju te slagalice. Iako istraživači još ne znaju celu priču o organskim jedinjenjima i aminokiselinama nađenim u ovoj kosmičkoj steni, prve analize upućuju da su otkrivene aminokiseline nastale na matičnom asteroidu zahvaljujući hemijskim reakcijama u pomenutom slanom okruženju.
Još jedno važno saznanje proizašlo je iz podataka prikupljenih i pre samog udara. Zahvaljujući dojavama građana i snimcima kamera širom istočnog dela SAD, stručnjaci predvođeni Dženiskensom su rekonstruisali putanju meteorita. Doplerov meteorološki radar na aerodromu Njuark je olakšao povezivanje svih podataka, smimivši dugačak trag kamenčića što se protezao od Stejten ajlenda do Nju Džersija, koji su ispadali iz meteorita dok se raspadao pri padu. Kombinacija svih tih činjenica omogućila je da se odredi brzina svemirske stene i smer iz kojeg je stigla. „Rekonstruišući putanju možemo reći odakle je došla. Čini se da je stigla iz unutrašnjeg dela asteroidnog pojasa”, smatra Dženiskens.
Dodao je da je matični asteroid palog meteorita verovatno poticao iz područja asteroidnog pojasa koje je već snimila Nasina misija „Lusi” tokom svojeg preleta, koja istražuje asteroide Sunčevog sistema. Postavlja se pitanje da li je moguće da je usnimila upravo isti komad stene koji je na kraju završio u spavaćoj sobi. „Ako čujete da je meteorit pao u vašem području, proverite snimke svojih kamera u automobilu, video-kamera, sigurnosnih kamera, čak i mobilnih telefona. Ko zna, možda ste sasvim slučajno snimili prizor koji će pomoći istraživačima da bolje razumeju tajanstvenu stenu iz svemira”, završio je Piter Dženiskens.
(Ilustracija SETI institut)
(Kliks)
