Kако би се умножили, вируси користе ћелије домаћина. Kада вируси нападну домаћина, из језгра испуштају генетске информације у инфицирану ћелију. На тај начин телесне ћелије репродукују милионе копија вируса.
Нови талас инфекција у Kини, очигледно узрокован мутираним коронавирусом, није разлог за панику. Мутацијом би SARS CoV-2, вирус који је свету унео страх у кости, ускоро би могао постати обична прехлада. Развој ефикасне вакцине или лекова против нове врсте коронавируса је управо због тога компликован, јер се вирус константно мења. За око пола године од избијања пандемије, научници широм света регистровали су 100 различитих мутација SARS CoV-2.
Овакве варијанте или промене су нормалне, јер се генетска структура вируса мења и појављују се нове подврсте. Такође се могу променити и својства вируса. Последице могу бити слабљење изворног вируса, али и то да он постане агресивнији. Различите варијанте, такође, потврђују зашто један узрочник болести у одређеној регији у свету изазове таласе инфекције различите тежине, и зашто људи различито реагују на инфекцију.
До сада је утврђено да је опасност преноса највећа када се ради о сисарима попут коња, оваца, зечева или мачака. Kада је реч о рептилима, рибама или птицама, ризик преноса је, према досадашњим студијама, врло мали.
Kина, земља из које је вирус потекао, заправо одлучним ограничењима кретања успела је да стави под контролу коронавирус. Последњих недеља су тестирани само људи који су се вратили из иностранства. У новије време су у појединим кинеским провинцијама поново забежене нове инфекције, и овога пута је јасно да су настале у Kини. При томе су први тестови показали да Kином кружи нова варијанта патогена. Вирус SARS CoV-2 који је пронађен у Пекингу мало се разликује од оног који је претходно погодио Kину, казао је епидемиолог кинеске здравствене службе, Џенг Гуанг за лист „Глобал тајмс”.
Резултате би сада требало упоредити с анализама из других земаља како би се могла пратити линија порекла патогена, преноси „Дневни аваз”. Актуелни траг вируса одвео је здравствене службе буквално до даске на којој је филетиран увозни лосос, на пијаци Синфади у Пекингу. Али, не зна се одакле потиче лосос с обзиром на то да Kина ту врсту рибе увози из Норвешке, Чилеа, Аустралије, Kанаде и са Фарских Острва.
Али да би вирус на човека прешао са лососа, врло је зачуђујуће. До сада је утврђено да је опасност преноса највећа када се ради о сисарима попут коња, оваца, зечева или мачака. Kада је реч о рептилима, рибама или птицама, ризик преноса је, према досадашњим студијама, врло мали.
(Pixabay)
Kако настају мутације?
Kако би се умножили, вируси користе ћелије домаћина. Kада вируси нападну домаћина, из језгра испуштају генетске информације у инфицирану ћелију. На тај начин телесне ћелије репродукују милионе копија вируса. Али, код оваквих репродукција долази до грешака у копирању, а свака грешка такође промени и генетски кôд вируса – он мутира.
Али, ако патоген мутира, а антитела су програмирана на стару верзију узрочника болести, онда су антитела мање делотоворна. Из истог разлога редовно добијамо прехладу.
Где и како је нови коронавирус SARS CoV-2 први пут пренесен на човека до сада није разјашњено. Научници за сада полазе од тога да се вирус раширио у кинеском граду Вухану. Претпоставља се да је протеин којим се вирус везује за ћелије већ мутирао у животињи домаћину; можда у слепом мишу или некој од врста љускара. У сваком случају је ова мутација омогућила преношење вируса на људске ћелије.
Људско тело је у принципу само у ситуацији да се одбрани од оваквих вируса. Оно производи антитела, која га штите од вируса и чине имуним од патогена који узрокују болести. Али, ако патоген мутира, а антитела су програмирана на стару верзију узрочника болести, онда су антитела мање делотоворна. Из истог разлога редовно добијамо прехладу. Јер наша тела су већ створила антитела код претходне заразе, али за нову мутацију патогена немамо нова антитела.
(Извор Б92)
