Научници су у антарктичком леду открили чудну везу између количине угљен-диоксида у атмосфери и глобалних пандемија које су трајале столећима. Наиме, древни лед чува мехуриће ваздуха који, попут временских капсула, садрже сићушне узорке гасова из Земљиног ваздушног омотачаод пре више хиљада или чак милиона година. Најбољи записи за протеклих 2.000 година потичу из два ледена језгра (Law Dome и WAIS Divide) која су имали велики уплив на креирање климатских модела и анализе циклуса угљеника. Пре отприлике 2.000 година почела су се уздизати велика царства, прорадио је Везув, а људи су ратовали широм Европе. Kасније су вековима харале болести као што су куга и сифилис, које су десетковале људску популацију.
Анализа два речена ледена језгра показује сличне резултате, иако постоје неке разлике у мерењима атмосферског угљен-диоксида (CО2). Примерице, првопоменуто показује брзи пад износа CО2 у раздобљу од 90 година који је досегао дно 1610, пратећи последице првог контакта између Старог и Новог света, када су многи домороци поумирали од болести које је у Америку донео Kристофор Kолумбо. Број људи је на том подручју знатно опао, заједнице су напустиле претходно насељена подручја, поново је почела бујати вегетација, а новоизникле шуме упиле су огромне количине CО2 из атмосфере.
С друге стране, другопоменуто језгро не показује исти драматичан пад CО2, већ поступан који се протезао све до 17. столећа, пише Science Alert. Да би детаљније испитали ове разлике, палеоклиматолошкиња Ејми Kинг из института British Antarctic Survey и колеге измерили су износе CО2 у засебном леденом језгру (Skytrain Ice Rise), избушеној 2018–2019. на рубу ледене плоче западног Антарктика.
Анализирали су делове с дубине од 83,2 до 104 метра да погледају гасове настале од 1454. до 1688. године. Резултати су показали да су у том раздобљу уистину смањила количина угљен-диоксида, вероватно због великих промена у људској популацији и копненој вегетацији. Но, и тај пад био је поступнији од оног из језгра Law Dome-а. „Наша анализа подупире поступније смањење CО2 од 0,5 ppm (делова на милион) по деценији од 1516. до 1670. године”, пишу Kинг и колеге у истраживању, додајући да је по десетлећу, како се смањивао број људи и поново бујала вегетација, апсорбовано отприлике 2,6 гигатона CО2. Студија Reconciling ice core CO2 and land-use change following New World-Old World contact објављена је у часопису Nature Communications.
(Илустрација Shutterstosk)
(Индекс)
