Neobična grupa zvezda mogla bi predstavljati ostatke patuljaste galaksije koju je Mlečni put progutao pre otprilike 10 milijardi godina. Astronomi su je nazvali Loki po nordijskom bogu varke, piše CNN. Naša galaksija proteže se na oko 100.000 svetlosnih godina i sadrži između 100 i 400 milijardi zvezda. (Svetlosna godina je udaljenost od 9,46 milijardi kilometara). No, ona nije uvijek bila takav kozmički div. Svoj porast, koji je započeo pre oko 12 milijardi godina, duguje spajanju s brojnim patuljastim galaksijama. Izvorna veličina i masa, međutim, ostaju nepoznanica.
Astronomi su se usredsredili na zvezde siromašne metalima, otkrivene neuobičajeno blizu galaktičkog diska, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. Zainteresovani su za takve zvezde jer su se prve u svemiru sastojale od vodonika i helijuma, a u svojim jezgrima stvarale teže elemente, koji su nakon eksplozija obogatili buduće generacije. Zvezde siromašne metalima su često povezane s drevnim patuljastim galaksijama koje je naša vremenom mogla progutati, a ostaci bi se mogli skrivati duboko u njoj. Dr Kera Batersbi, vanredna profesorka fizike na Univerzitetu Konektikat koja nije učestvovala u studiji, kazala je da su astronomi poput svemirskih detektiva, a zvezde vrlo siromašne metalima (VMP) moćan alat u toj potrazi.
„VMP zvezde postoje milijardama godina i čuvaju tragove o formiranju najranijih zvezda u svemiru”, napisala je ona. I dodala da proučavanje njihovog sastava i kretanja može otkriti detalje o uslovima i dinamici ranog svemira. Potraga se dosad uglavnom usmeravala na galaktički halo, veliki difuzni oblak koji okružuje disk galaksije. Međutim, pojedini astronomi veruju da se dokazi mogu naći i dublje – u samom disku. Glavni autor studije, dr Federiko Sestito, postdoktorand na Univerzitetu Hertfordšajr, objasnio je da je mnoštvo mladih zvezda bogatih metalima i prašine u disku dosad otežavalo uočavanje starijih, siromašnijih zvezda. Koristeći podatke teleskopa Gaia Evropske svemirske agencije, koji je mapirao kretanje i sastav dve milijarde zvezda, Sestito i kolege identifikovali su 20 zvezda siromašnih metalima blizu diska. Opažanja su potvrđena spektrografom na teleskopu Canada-France Hawaii na Havajima. Iako je tačnu starost teško odrediti, hemijski sastav sugeriše da su starije od 10 milijardi godina i da se nalaze oko 7.000 svetlosnih godina od Sunčevog sistema. Sličan hemijski sastav upućuje na zajedničko poreklo iz iste patuljaste galaksije.
Naučnike je, međutim, zbunilo njihovo kretanje: jedanaest zvezda kreće se u istom smeru kao i galaktički disk (progradna orbita), a devet u suprotnom smeru (retrogradna orbita). „Ako je scenario Loki tačan, onda je sastav koji se spojio s našom galaksijom mogao ostaviti svoje zvezde u obema orbitama”, objasnio je Sestito. „To je moguće jedino ako se spajanje dogodilo dok je Mlečni put bio mlađi i manji, a njegova gravitacija slabija. Kosmološke simulacije nagovešćuju da se to moglo dogoditi najkasnije tri do četiri milijarde godina posle Velikog praska.” Dr Hans-Valter Riks iz Instituta Maks Plank za astronomiju, koji nije učestvovao u istraživanju, rekao je da je najimpresivnije u studiji „kako se koristi detaljan hemijski sastav elemenata kao otisak prsta za identifikaciju zajedničkog porekla tih zvezda, iako se jedne kreću u pravom, a druge u pogrešnom smeru”. Sestito je razjasnio i zašto je drevnu galaksiju nazvao Loki: „Kao što je u mitologiji teško dešifrovati namere boga varke, tako su i nama ove zvezde zadale mnogo muke u razumevanju svojeg porekla”. Drugo moguće objašnjenje jeste da potiču iz više različitih spajanja.
(Ilustracija NASA)
(Indeks)
