Научници у Kини су недавно открили да сваких осам и по година унутрашње језгро Земље осцилира око своје осе ротације. Ова промена је вероватно узрокована благом неусклађеношцћу између унутрашњег језгра и Земљиног омотача, слоја испод Земљине коре, наводи се у новој научној студији. Почевши од око 2896 километара испод површине, Земљино језгро је подељено на усковитлану течну спољну границу и углавном чврсти унутрашњи слој. Ово подручје је делимично одговорно за многе геофизичке динамике наше планете, од дужине сваког дана до Земљиног магнетног поља, које помаже у заштити од штетних зрака које емитује Сунце.
За своју најновију студију Хоао Динг и коаутори су додатно потврдили овај циклус мерењем малих померања у дужини дана широм света, које контролише периодично кретање Земљине осе ротације, и упоређујуц́и их са варијацијама у поларном кретању које су претходно идентификоване. „Њихови подаци сугеришу да је ово колебање вероватно узроковано нагибом од 0,17 степени између унутрашњег језгра Земље и омотача, што је у супротности са традиционалном теоријом ротације Земље која претпоставља да се оса ротације унутрашњег језгра Земље и оса ротације омотача поклапају”, рекао је Динг за Live science.
Овај нагиб може значити да би северозападна хемисфера унутрашњег језгра могла бити нешто гушћа од остатка овог слоја и да постоји разлика у густини између унутрашњег и спољашњег језгра Земље. У будућности ово откриће би могло помоћи истраживачима да разумеју динамику између унутрашњег језгра Земље и процеса који утичу на човечанство, од земљотреса до промена у магнетном пољу. Новооткривени нагиб у унутрашњем језгру би на крају могао довести до промене облика и кретања течног језгра, што би довело до потенцијалног померања Земљиног магнетног поља.
Да би боље разумели унутрашње функционисање овог језгра, геофизички истраживачи, предвођени Хао Дингом са Универзитета Вухан, анализирали су 2019. године кретање Земљине осе ротације у односу на њену кору, познато као поларна ротација. Пронашли су незнатно одступање у поларном кретању које се дешава сваких 8,5 година, што указује на потенцијално присуство „унутрашњег колебања језгра”.
(Илустрација NASA)
(Б92)
