Губитак ипсилон (Y) хромозома у ћелијама мушкараца могао би бити рани показатељ рака, упућује нова студија. Истраживање је показало да се траг може пронаћи и ван ткива које је видљиво захваћено тумором, у ћелијама које под микроскопом изгледају потпуно нормално, преноси Science Alert. Главно изненађење студије, која је анализирала узорке ткива мушкараца с раком и без њега, био је управо тај налаз. Ћелије у непосредној близини тумора показивале су већи степен губитка хромозома од нормалног ткива мушкараца који нису имали рак, а у самим туморима тај губитак био израженији. „Највеће изненађење било је то што губитак ипсилона нисмо уочили само у тумору”, рекао је Ден Теодореску, директор Центра за рак Универзитета у Аризони и главни аутор. Истраживање је објављено у часопису ЈCI Insight.
Већина ћелија у телу мушкарца носи један икс (X) и један ипсилон (Y) хромозом. Понекад у току деобе ћелија кћи може да изгуби ипсилон. Пошто се такве ћелије даље множе, стварају се делови ткива у којима га једне ћелије, а друге не. Истраживачи ту појаву називају мозаичним губитком ипсилон хромозома. Теодореску и сарадници испитали су 1.000 архивираних узорака ткива из 11 главних органа, прикупљених од 405 мушкараца. Kористили су тест флуоресцентне ин ситу хибридизације (FISH), којим су хромозоми постали видљиви у више од 4,3 милиона ћелијских једара. Упоређењем сигнала проциенили су колики је губитак ипсилона у сваком узорку. Резултати су показали јасан градијент. Ткиво мушкараца без рака задржало је најјачи сигнал ипсилона, а ткиво уобичајеног изгледа непосредно уз тумор имало је слабији сигнал, а сам тумор најслабији. Губитак се разликовао зависно од врсте рака, при чему су тумори дебелог црева показивали највећи мањак.
Kод 49 мушкараца анализирали су и тумор и суседно, наизглед здраво ткиво из истог органа. И код њих су тумори показивали већи губитак ипсилона од околине. Ткиво органа који су били удаљени од рака углавном није показивало значајну разлику у поређењу с ткивом мушкараца без те болести. Додатни мањак био је концентрисан у наизглед нормалном ткиву уз туморе. „Многе ћелије које окружују туморе под микроскопом су изгледале потпуно здраво. Упркос томе, тест је показао да су већ почеле да губе ипсилон хромозом”, нагласио је Теодореску. То не значи да ће те ћелије нужно постати канцерогене, али указује на промену у околини тумора. У крвним ћелијама губитак ипсилона постаје чешћи с годинама. У овој студији старије доба било је повезано с већим губитком у нормалном ткиву мушкараца с раком, што се односило и на органе удаљене од тумора. Али, то није био случај код ткива мушкараца без рака нити у самим туморима. Дотични научник каже да старење само по себи не може објаснити зашто је промена била посебно изражена управо уз туморе.
Отворено је питање помаже ли губитак хромозома развоју рака или услови повезани с раком погодују ћелијама које су га изгубиле. Описана студија не може дати коначан одговор. „Она упућује на повезаност губитка ипсилон хромозома и настанка рака, али сама по себи не доказује узрочно-последичну везу”, објаснио је Теодореску. И додао да би за доказивање узрочности истраживачи морали да покажу да изазивање губитка ипсилона у ћелијама повећава вероватноћу да постану канцерогене или да спречавање губитка смањује појаву рака. Главно питање на које би истраживачи требало да траже одговор јесте: може ли анализа губитка ипсилон хромозома помоћи ранијем откривању болести.
(Илустрација Shutterstock)
(Индекс)
