Gubitak ipsilon (Y) hromozoma u ćelijama muškaraca mogao bi biti rani pokazatelj raka, upućuje nova studija. Istraživanje je pokazalo da se trag može pronaći i van tkiva koje je vidljivo zahvaćeno tumorom, u ćelijama koje pod mikroskopom izgledaju potpuno normalno, prenosi Science Alert. Glavno iznenađenje studije, koja je analizirala uzorke tkiva muškaraca s rakom i bez njega, bio je upravo taj nalaz. Ćelije u neposrednoj blizini tumora pokazivale su veći stepen gubitka hromozoma od normalnog tkiva muškaraca koji nisu imali rak, a u samim tumorima taj gubitak bio izraženiji. „Najveće iznenađenje bilo je to što gubitak ipsilona nismo uočili samo u tumoru”, rekao je Den Teodoresku, direktor Centra za rak Univerziteta u Arizoni i glavni autor. Istraživanje je objavljeno u časopisu JCI Insight.
Većina ćelija u telu muškarca nosi jedan iks (X) i jedan ipsilon (Y) hromozom. Ponekad u toku deobe ćelija kći može da izgubi ipsilon. Pošto se takve ćelije dalje množe, stvaraju se delovi tkiva u kojima ga jedne ćelije, a druge ne. Istraživači tu pojavu nazivaju mozaičnim gubitkom ipsilon hromozoma. Teodoresku i saradnici ispitali su 1.000 arhiviranih uzoraka tkiva iz 11 glavnih organa, prikupljenih od 405 muškaraca. Koristili su test fluorescentne in situ hibridizacije (FISH), kojim su hromozomi postali vidljivi u više od 4,3 miliona ćelijskih jedara. Upoređenjem signala procienili su koliki je gubitak ipsilona u svakom uzorku. Rezultati su pokazali jasan gradijent. Tkivo muškaraca bez raka zadržalo je najjači signal ipsilona, a tkivo uobičajenog izgleda neposredno uz tumor imalo je slabiji signal, a sam tumor najslabiji. Gubitak se razlikovao zavisno od vrste raka, pri čemu su tumori debelog creva pokazivali najveći manjak.
Kod 49 muškaraca analizirali su i tumor i susedno, naizgled zdravo tkivo iz istog organa. I kod njih su tumori pokazivali veći gubitak ipsilona od okoline. Tkivo organa koji su bili udaljeni od raka uglavnom nije pokazivalo značajnu razliku u poređenju s tkivom muškaraca bez te bolesti. Dodatni manjak bio je koncentrisan u naizgled normalnom tkivu uz tumore. „Mnoge ćelije koje okružuju tumore pod mikroskopom su izgledale potpuno zdravo. Uprkos tome, test je pokazao da su već počele da gube ipsilon hromozom”, naglasio je Teodoresku. To ne znači da će te ćelije nužno postati kancerogene, ali ukazuje na promenu u okolini tumora. U krvnim ćelijama gubitak ipsilona postaje češći s godinama. U ovoj studiji starije doba bilo je povezano s većim gubitkom u normalnom tkivu muškaraca s rakom, što se odnosilo i na organe udaljene od tumora. Ali, to nije bio slučaj kod tkiva muškaraca bez raka niti u samim tumorima. Dotični naučnik kaže da starenje samo po sebi ne može objasniti zašto je promena bila posebno izražena upravo uz tumore.
Otvoreno je pitanje pomaže li gubitak hromozoma razvoju raka ili uslovi povezani s rakom pogoduju ćelijama koje su ga izgubile. Opisana studija ne može dati konačan odgovor. „Ona upućuje na povezanost gubitka ipsilon hromozoma i nastanka raka, ali sama po sebi ne dokazuje uzročno-posledičnu vezu”, objasnio je Teodoresku. I dodao da bi za dokazivanje uzročnosti istraživači morali da pokažu da izazivanje gubitka ipsilona u ćelijama povećava verovatnoću da postanu kancerogene ili da sprečavanje gubitka smanjuje pojavu raka. Glavno pitanje na koje bi istraživači trebalo da traže odgovor jeste: može li analiza gubitka ipsilon hromozoma pomoći ranijem otkrivanju bolesti.
(Ilustracija Shutterstock)
(Indeks)
