Српски филозоф Миливоје Добросављевић је објавио дело у четири књиге „Са Ајнштајном кроз науке”, које је издато у Београду, без података о години издања. Он је значајна појава као учесник у великим расправама о теорији релативитета.
Проф. др Радомир Ђорђевић
Ајнштајнова теорија релативитета изазвала је велике расправе широм света. Она је задирала не само у основне појмове физике, него и целокупног општег погледа на свет. Историчари спорова о смислу и значењу поменуте теорије одавно су указали и на идеолошке и политичке аспекте Ајнштајновог погледа уопште.
Противници Ајнштајна објавили су 1921. године у Немачкој књигу „Сто аутора против Алберта Ајнштајна”. Међу противницима су били и добитници Нобелове награде за физику Јоханес Штарк и Филип Ленард. Штарк, Ленард и други немачки научници одбацивали су теорију релативитета као „не-немачку” појаву; они су делили физику на јеврејску, у којој преовлађује спекулација, машта и немачку, која се држи експеримента. Филип Ленард, физичар аустријског порекла, као одушевљени нациста, залагао се да се теорија релативности не предаје у школама и на универзитетима. Само је ауторитет Макса Планка донекле заустављао тај талас супротстављања Ајнштајну.
Ајнштајнова посета Француској, почетком двадесетих година, још више је подстакла расправе о његовој теорији, те расправе пренеле су се и у друге земље. Филип Франк, истакнути физичар, један од учесника тих великих расправа, дао је изузетну слику климе у којој су вођене расправе. Он је учествовао у тим расправама још у раним двадесетим годинама са физичарима СССР-а, потом и у другим земљама. Франк, који је после Другог светског рата познатији у Америци као филозоф науке, писао је у својој чувеној монографији о Ајнштајну да су, када је реч о дискусијама о филозофским премисама Ајнштајнове теорије, биле дуге и интензивне, каткад и драматичне.
Познато је да су се и у Kраљевини Југославији водиле дискусије између релативиста и антирелативиста. У Београду су најактивнији били Сима Марковић, математичар и филозоф, данас познатији као први руководилац KПЈ, својим текстовима у „Српском књижевном гласнику”, а и посебном књигом која је посвећена Ајнштајновој теорији релативитета.
Један од веома значајних учесника у
расправама о теорији релативитета
у Београду био је професор Миливоје
С. Добросављевић (1875-1950), истакнути
филозоф науке, који је данас, може се
рећи, у потпуности пао у заборав.
Научници као Милутин Миланковић и Михајло Петровић били су најпре уздржани, скептици, потом су мењали своје ставове у доцнијим књигама; а Миланковић је први држао курс предавања на Универзитету у Београду о теорији релативитета. У Загребу је била утицајнија група антирелативиста. Да би потиснули утицај релативиста, они су организовали велику јавну дискусију на коју су позвали као госта из Немачке Јоханеса Штарка; хрватски релативисти, пре свега математичар и физичар Владимир Варићак, који је изворно познавао теорију релативитета и одржавао контакте са самим Ајнштајном, Звонимир Рихтман и други, били су у сукобу са водећим антирелативистима као што је био Стјепан Мохоровичић, физичар, сеизмолог и метеоролог, писац бројних радова на разним језицима. Доцније су неки од релативиста страдали у НДХ-а због својих погледа.
Душан Недељковић (Википедија)
Један од веома значајних учесника у расправама о теорији релативитета у Београду био је професор Миливоје С. Добросављевић (1875-1950), истакнути филозоф науке, који је данас, може се рећи, у потпуности пао у заборав. О њему је писао др Душан Недељковић у књизи Apercu de la philosophie contemporaine en Yougoslavie, која је објављена 1934. године у Београду. Недељковић је као секретар делегације филозофа Kраљевине Југославије, на челу са академиком Браниславом Петронијевићем, у тој књизи припремљеној за филозофски конгрес у Прагу, представио најзначајније или репрезентативне филозофске и научне појаве у Kраљевини Југославији.
Андрија Стојковић, најпознатији историчар
српске филозофије, Добросављевића је, као
и Душан Недељковић раније, уврстио
у репрезентативне појаве наше филозофије.
Kњига је била значајна и због тога што је у то време био изразит утицај конзервативних и профашистичких теорија о малим народима који, углавном, имају само да уче од великих народа. Kњига Недељковића била је уручена свим учесницима филозофског конгреса у Прагу, примерак је био предат и председнику Чехословаке Републике Томашу Масарику који је, као што је познато, био филозоф по струци.
Андрија Стојковић (Википедија)
Миливоје Добросављевић је објавио дело у четири књиге „Са Ајнштајном кроз науке”, које је издато у Београду, без података о години издања. Андрија Стојковић, најпознатији историчар српске филозофије у својој књизи L’evolution de la philosophie Serbe, издатој на француском у Београду 1977. године, Добросављевића је, као и Душан Недељковић раније, уврстио у репрезентативне појаве наше филозофије.
Исти аутор је у свом главном делу „Развитак филозофије у Срба 1804-1944”, Београд 1972, установио да је прва књига Добросављевића објављена 1928, друга 1929. и две последње књиге 1931. Управо у годинама када су и у свету и код нас вођене велике дискусије о Ајнштајну. У „Историји српске филозофије”, Слободана Жуњића ни у првом, ни у другом проширеном издању, не помиње се уопште Миливоје Добросављевић.
О Добросављевићу се веома мало зна. Био је директор гимназије, као што је написано на насловним страницама његовог поменутог главног дела. Пре наведеног дела у четири књиге, објавио је „Предавања из минералогије” за ученике другог разреда гимназије, у звању предавача 1898. у Пожаревцу.
Добросављевић је значајна појава, не само као учесник у великим расправама о Ајнштајновој теорији релативитета, него и као филозоф науке, који је подробно разматрао утицаје које је та теорија имала на низ других наука. У том делу бави се прослеђивањем тих утицаја у области историје, проблемима универзалне еволуције преисторијског човека, највећим процесима кретања људи на Земљи, чиниоцима промена тих преисторијских кретања. У четвртој књизи Добросављевић се бави питањима коначности и бесконачности света, разним аспектима палеонтологије, геологије и космологије.
Добросављевић је развио разгранату делатност, држао је јавна предавања, са циљем да нашу јавност заинтересује за необично широк круг проблема филозофије науке.
