Укупан коефицијент интелигенције грађана САД пао је за 824 милиона поена, у просеку три поена по особи, због изложености олову и оловним испарењима у детињству. За генерације рођене шездесетих и седамдесетих то је још више, а процењује се да је њихов коефицијент интелигенције због тога смањен за шест до седам поена!
То значи да, чак, 170 милиона одраслих има повећан ризик од неуродегеративних обољења, менталних болести и кардиоваскуларних проблема због тога што су били изложени олову као деца. Изложеност олову у било ком узрасту није безбедно, али је посебно опасно за децу, јер може да омета развој мозга, доводећи до сталних потешкоћа у учењу и понашању. Научници сматрају да је изложеност довела и до смањења коефицијента интелигенције, у просеку за три поена када је у питању цела нација.
Према проценама научника, изложеност олову била је осам пута већа него данас, а коефицијент интелигенције смањен им је шест до седам поена, наводи се у студији објављеној у часопису PNAS Националне академије наука САД.
Издувни гасови аутомобила који су користили оловни бензин драстично су повећали изложеност олову. Највећи негативан утицај на интелигенцију забележен је код оних рођених шездесетих и седамдесетих година, када је достигнут врхунац употребе оловног бензина у САД. Према проценама научника, њихова изложеност олову била је осам пута већа него данас, а коефицијент интелигенције смањен им је шест до седам поена, наводи се у студији објављеној у часопису PNAS Националне академије наука САД.
Код већине људи овај утицај није лако приметити, али јесте код оних који имају исподпросечне когнитивне способности, будући да их може довести до дијагнозе интелектуалног инвалидитета.
„Искрено, био сам шокиран подацима. Када поново погледам податке, и даље сам шокиран, иако сам био припремљен за тако нешто”, каже социолог Мајкл Мекфарланд са Флорида државног универзитета. Откако је 1996. у САД забрањена употреба оловног бензина, изложеност олову у детињству је постепено пала. Ипак, и даље велики број Американаца суочава се с последицама овог утицаја. Деца рођена после 1996. године генерално имају нижи ниво олова у крви него њихови родитељи или баке и деке, али ипак виши него генерације које су рођене у прединдустријској ери.
Такође, научници наводе да постоји велики број локалитета у САД у којима је изложеност олову већа од просека. То је случај и код неких друштвених заједница, као што су Афроамериканци, који имају значајно више нивое олова у крви него белци, а то важи чак и за децу рођену после 1996. године. Аутори студије сада истражују дугорочне последице изложености и да ли оне могу довести до расних диспарититета у здравственим проблемима, као што су обољења бубрега, срца и деменција.
„Милиони људи имају историју изложености олову. И то није као да се неко повреди, па рана може да зацели, већ као повреда која се носи у телу на више начина, које још увек покушавамо да разумемо, и која може да има последице по живот”, истиче психолог Арон Реубен са Флорида државног универзитета.
У другој студији, која је објављена прошле године, такође се указује на алармантан пад коефицијента интелигенције у САД од 1999. до 2010. године.
Тровање оловом је, иначе ,подмукло због његове природе, јер је у питању загађивач који може бити невидљив и без мириса. Олово је кроз историју коришћено у бојама, цевима за воду, бензину… Иако су стандарди данас побољшани, и даље велика концентрација олова доспева у пијаћу воду, ваздух, домове.
Оловни бензин у аутомобилима није више извор загађења као некад, али јесу индустријски отпад, водоводне цеви, па чак и муниција за лов, у којима има олова. Тако је у истраживању које је спроведено прошле године на милион америчке деце, код половине пронађен траг олова у крви. У другој студији, која је објављена прошле године, такође се указује на алармантан пад коефицијента интелигенције у САД од 1999. до 2010. године. Ново истраживање је отишло даље у прошлост, како би открило још веће присуство олова у крви међу одраслима.
(Извор Спутњик)
