ŠAPUTANJE NERAVA

GDE JE DESNO, A GDE LEVO

Shutterstock

Shutterstock

Zašto neki ljudi imaju problem da to odrede i zbog čega je to važno?

Da li vam se dešava da se mučite da na brzinu odredite šta je levo, a šta desno? Na primer, kada vozite i suvozač vam vam kaže da skrenete levo, a vi zastanete, i ne možete odrediti gde je levo. Ako je odgovor potvrdan, ne brinite, niste jedini – značajan deo populacije ima problema s razlikovanjem desne i leve strane.

Dokazi predlažu da je zbunjenost oko levog i desnog češća kod žena. Literatura sugeriše da muškarci pokazuju veći nivo vizualno-prostorne funkcije.

Diskriminacija levo-desno je kompleksan neuropsihološki proces koji uključuje nekoliko viših neuroloških funkcija poput sposobnosti povezivanja senzorne i vizualne informacije, jezičnu funkciju i pamćenje. Jednima to dolazi sponatno, a drugima predstavlja znatan izazov. Još jedan problem, a tiče se zdravstvene profesije, proizlazi kada se doktor ili medicinska sestra okrenu pacijentu – njihova desna strana je na pacijentovoj levoj strani. Tačno razlučivanje desne i leve strane kod pacijenta, takođe, uključujuje vizualno-prostornu funkciju mentalnog rotiranja slike.

Greške se izbegavaju

Nije kraj sveta ako pogrešno skrenete na putovanju, ali situacije u kojima zbunjenost oko desnog i levog može da dovede do loših posledica su brojne. Neke od najtragičnijih grešaka u medicini bile su operacije koje su se izvodile na pacijentovoj pogrešnoj strani: odstranjivanje pogrešnog bubrega ili amputacija pogrešne noge.

Postoje sustemi, provere i balansi kako bi se predvidele i minimalizovale ove vrste greški, a kada se dogode, obično je razlog ljudska greška. Greška je inherentna karakteristika ljudskog ponašanja – ponekad jednostavno grešimo – ali levo-desno greške više su od jednokratnih nesreći. Dokazi predlažu da je zbunjenost oko levog i desnog češća kod žena. Literatura sugeriše da muškarci pokazuju veći nivo vizualno-prostorne funkcije.

Učinak ometanja

Razlikovanje levog od desnog nikada se ne pojavljuje izolovano. Bolnice i ostale zdravstvene institucije su kompleksna radna mesta.

Doktori se često susreću sa ometanjima dok rade; preuzimanje telefonskih poziva, slušanje zvuka monitora koji pokazuju otkucaje srca, odgovaranje na pitanja kolega, pacijenata i njihove rodbine – klinička okolina može predstavljati priličan izazov.

U istraživanju objavljenom u časopisu Medical Uducation, naučnici su istraživali uticaj tih prekida na sposobnost studenata medicine u ispravnom određivanju desne odnosno leve strane. Uz objektivno merenje sposobnosti 234 studenata medicine u razlikovanju leve i desne strane, ispitanici su podvrgnuti i njima tipičnim ambijentalnim zvukovima bolničkih odeljenja i prekidali ih kliničkim pitanjima.

Rezultati su bili zapanjujući. Čak i pozadinska buka bolničke okoline bila je dovoljna smetnja da neke studente medicine poremeti u proceni šta je levo, a šta desno. Postavljanje niza pitanja tokom razlikovanja leve i desne strane imalo je još veći uticaj. Efeakt ometanja bio je veći za starije studente i za studentkinje.

Sposobnost pojedinca da procene svoje mogućnosti razlikovanja desne od leve strane takođe često nije bila precizna. Mnogi studenti mislili su da su u tome dobri ali prilikom objektivnog merenja, pokazalo se da nisu. Oni pojedinci koji imaju poteškoća u razlikovanju desne i leve strane često razviju sopstvene tehnike – na primer smeštanje levog palca u pravi ugao u odnosu na kažiprst, oblikujući tako slovo “L” koje predstavlja levu stranu.

Ali ove tehnike nisu uvek pouzdane i ne uspevaju izvojevati bitku u svim slučajevima. U zdravstvu, treniranje – koje počinje još na studijama – bi trebalo da osvesti studente o izazovima u donošenju levo-desno odluka i uticajima koje ometanja mogu imati na takve, kritične odluke. Potrebna je strategija koja bi smanjila razvoj takvih situacija koje izazivaju greške i bitno je podizati svest studenata i nastavnika o činjenici da su neki pojedinci skloniji zabuni kod lodređivanja šta je levo, a šta desno.

S obzirom na to da ljudi ne procenjuju da će s tim imati problem, testiranje sposobnosti diskriminacije levo-desno – na primer onlajn psihometrijskim testovima – moglo bi da bude ponuđeno studentima kako bi izmerili sopstvene sposobnosti. Oni za koje se otkrije da im ova odluka predstavlja izazov, na taj način bi osvestili problem i bili bi oprezniji u određenim situacijama.

Smanjenje elemenata koji odvraćaju pažnju takođe je važno. Tokom kritičnih faza leta, piloti moraju da se suzdrže od neobaveznog razgovora kako bi izbegli nepotrebna ometanja. Takva pravila u pilotskim kabinama i druge strategije mogu da se primene i u zdravstvu.

(Izvor Nacionalna geografija)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar