Зашто неки људи имају проблем да то одреде и због чега је то важно?
Да ли вам се дешава да се мучите да на брзину одредите шта је лево, а шта десно? На пример, када возите и сувозач вам вам каже да скренете лево, а ви застанете, и не можете одредити где је лево. Ако је одговор потврдан, не брините, нисте једини – значајан део популације има проблема с разликовањем десне и леве стране.
Докази предлажу да је збуњеност око левог и десног чешћа код жена. Литература сугерише да мушкарци показују већи ниво визуално-просторне функције.
Дискриминација лево-десно је комплексан неуропсихолошки процес који укључује неколико виших неуролошких функција попут способности повезивања сензорне и визуалне информације, језичну функцију и памћење. Једнима то долази спонатно, а другима представља знатан изазов. Још један проблем, а тиче се здравствене професије, произлази када се доктор или медицинска сестра окрену пацијенту – њихова десна страна је на пацијентовој левој страни. Тачно разлучивање десне и леве стране код пацијента, такође, укључујује визуално-просторну функцију менталног ротирања слике.
Грешке се избегавају
Није крај света ако погрешно скренете на путовању, али ситуације у којима збуњеност око десног и левог може да доведе до лоших последица су бројне. Неке од најтрагичнијих грешака у медицини биле су операције које су се изводиле на пацијентовој погрешној страни: одстрањивање погрешног бубрега или ампутација погрешне ноге.
Постоје сустеми, провере и баланси како би се предвиделе и минимализовале ове врсте грешки, а када се догоде, обично је разлог људска грешка. Грешка је инхерентна карактеристика људског понашања – понекад једноставно грешимо – али лево-десно грешке више су од једнократних несрећи. Докази предлажу да је збуњеност око левог и десног чешћа код жена. Литература сугерише да мушкарци показују већи ниво визуално-просторне функције.
Учинак ометања
Разликовање левог од десног никада се не појављује изоловано. Болнице и остале здравствене институције су комплексна радна места.
Доктори се често сусрећу са ометањима док раде; преузимање телефонских позива, слушање звука монитора који показују откуцаје срца, одговарање на питања колега, пацијената и њихове родбине – клиничка околина може представљати приличан изазов.
У истраживању објављеном у часопису Medical Uducation, научници су истраживали утицај тих прекида на способност студената медицине у исправном одређивању десне односно леве стране. Уз објективно мерење способности 234 студената медицине у разликовању леве и десне стране, испитаници су подвргнути и њима типичним амбијенталним звуковима болничких одељења и прекидали их клиничким питањима.
Резултати су били запањујући. Чак и позадинска бука болничке околине била је довољна сметња да неке студенте медицине поремети у процени шта је лево, а шта десно. Постављање низа питања током разликовања леве и десне стране имало је још већи утицај. „Ефеакт ометања” био је већи за старије студенте и за студенткиње.
Способност појединца да процене своје могућности разликовања десне од леве стране такође често није била прецизна. Многи студенти мислили су да су у томе добри али приликом објективног мерења, показало се да нису. Они појединци који имају потешкоћа у разликовању десне и леве стране често развију сопствене технике – на пример смештање левог палца у прави угао у односу на кажипрст, обликујући тако слово „Л“ које представља леву страну.
Али ове технике нису увек поуздане и не успевају извојевати битку у свим случајевима. У здравству, тренирање – које почиње још на студијама – би требало да освести студенте о изазовима у доношењу лево-десно одлука и утицајима које ометања могу имати на такве, критичне одлуке. Потребна је стратегија која би смањила развој таквих ситуација које изазивају грешке и битно је подизати свест студената и наставника о чињеници да су неки појединци склонији забуни код лодређивања шта је лево, а шта десно.
С обзиром на то да људи не процењују да ће с тим имати проблем, тестирање способности дискриминације лево-десно – на пример онлајн психометријским тестовима – могло би да буде понуђено студентима како би измерили сопствене способности. Они за које се открије да им ова одлука представља изазов, на тај начин би освестили проблем и били би опрезнији у одређеним ситуацијама.
Смањење елемената који одвраћају пажњу такође је важно. Током критичних фаза лета, пилоти морају да се суздрже од необавезног разговора како би избегли непотребна ометања. Таква правила у пилотским кабинама и друге стратегије могу да се примене и у здравству.
(Извор Национална географија)
