Када је освануло и све се видело, сунце је својим појављивањем око планине Трескавац на румунског страни Дунава оформило џиновско прво слово словенске азбуке.
Први пут после 2015. године, и већ легендарних фотографија Христивоја Павловића и др Александре Бајић на којима се види како сунце својим кругом и зрацима око планине Трескавац формира божанске лепоте „А” односно „Аз”, многобројни сниматељи били су у могућности да испод Музеја Лепенски вир виде и сниме ту најлепшу и најзначајнију природну појаву у Европи битну за појаву културе КолоДара, СлоВена и цивилизације целокупног човечанства.
Ми данас са многобројним доказима и великом вероватноћом можемо говорити о непрекидности српске, слоВенске културе на овим просторима од епохе Лепенског вира, Старчева, Винче до данашњих дана. С радошћу и гордошћу дозволите да са вама поделим моје нестручне снимке ове величанствене лепоте природног феномена када је освануло и све се видело, сунце је својим појављивањем око планине Трескавац на румунског страни Дунава оформило џиновско слово А/Аз видљиво само са археолошког налазишта Лепенски вир.
„Осуђујем ћутање”, писао је не тако давно, у 20. веку, професор др Радивоје Пешић стављајући жиг бољшевичком режиму, али и догматском нецивилизацијском систему, који је игнорисао Винчанску културу и епоху Лепенског вира. Ми као нова генерација истраживача можемо да се придружимо тој осуди, која би и даље да понижава Србе и Словене измишљеним пресељавањем са севера на југ и са југа на север у V-VII веку да би прикрила да се и Рим првобитно називао „Рас”, како су Срби себе звали све до 1848. године. Тада је Вена/Беч преварама убедила патријарха Рајачића да је „РАц” погрдан назив Угара за Србе, иако смо ми и овог 21. јуна видели да је то сакрални назив „РАс – родАз/родПраПочетка” то јест „род Коло”, које ствара венац годишњег процвата Природе, због чега су себе звали и КолоВени.
Када се сунце појавило једна значајна група се концентрисала да уочи то наводно двоструко појављивање: на једном усеку планине Трескавац оно осветли сву котлину (и у том тренутку формира око планине Трескавац величанствео џиновско А, па поново нестане са хоризонта са Лепенског вира, што овога пута није било баш тако очигледно. Друга група се концентрисала на знатно дужи период када сунце својим кругом над вулканском заравнином планине Трескавац формира божанско соитије „мушког ПраПочетка” сунца и „женског ПраПочетка Мајке-Земље”, то јест саме планине Трескавац којем се цео космос и хелиоЦентрични систем појављује у божанској снази „Коло”, претварајући и саму планину Трескавац у џиновски „кружни исечак”, односно „част Венца”. Божанско Коло које се и дан-данас материјализује у цикличном обличју годова на пресеку дрвета, преко чега су наши древни слоВенски преци систематизовали тајно знање КолоДар (када сејати а када очекивати летину), а ми то данас називамо календар.
Др Божидар Митровић
