Са списковима наших научника смо, надам се, раскрстили: нису никада отиснути у штампарији, нико их није читао.
Станко Стојиљковић
Да ли је „Галаксија” трипут заредом објавила листе најбољих 100 српских научника? Најпре збирно – и у расејању и овдашњих, потом само домаћих. Није. Али штампане су у мартовском, јунском и септембарском броју!
Па шта?! Нико их не помиње у академској заједници која, обузета својом пучком забавом, месецима прогања плагијатора. Мислите на множину? Не, него на једног, остали нека одахну до нове потере. Кога је још брига ко колико, према међународним мерилима, вреди у српској науци.
Стварност је увелико измакла и физичарима који су власни да је растумаче. Преселила се на интернет, мале екране, радијске таласе и новинске ступце. А тамо вести више нико не саопштава: изволите наше кратко објашњење догађаја или појаве, а ви се после сналазите. Ни пет новинарских питања + два? Нема их, нико не жели да буде одговаран.
Са списковима наших научника смо, надам се, раскрстили: нису никада отиснути у штампарији, нико их није читао. Уколико вам је допао неки примерак „Галаксије”, сместа га баците у канту за смеће да вас неко не усними.
Шта се збива с Београдским универзитетом? Ништа, и даље је међу 300 одабраних на Шангајској листи. Зар није прошле године донекле посрнуо, а ове се дословце стропоштао? Није, надлежни нису још аминовали, чак се нису ни састали да то обелодане и одоворе само на два новинарска питања – како и зашто се догодило?
У међувремену је нестао са „Тајмсове” листе, најцењеније после Шангајске. Хоће ли нешто десити ако ишчезне са још неке, од неколико међународних на којима се годинама налази? Свакако, надлежни, сви одреда, почеће да се чешљају.
(Имајте на уму да у трећем смеру можете у исти мах и да будете и да не будете негде разврстани. Штавише, и да се појавите у неколико редоследа између два поменута стања. Тако подучавају физичари које су такорећи сви заобишли на недавној прослави 180 година академског изучавања физике у Србији. Најзад ће Крагујевац одахнути).
