Позната је чињеница да се са старењем на нашему лицу, али и осталим деловима тела, појављује све више бора. Међутим, није још сасвим знано који све фактори на то утичу. Научници су у новом истраживању, које тек треба проћи рецензију (преглед независних стручњака), покушали открити да ли је микробиом коже – све бактерије, гљивице, вируси итд. који живе на површини нашег тела – на неки начин уплетен у процес старења, пише Iflscience.
„Хтели смо испитати у којој се мери кожни микробиом разликује код старијих људи, с обзиром на то да смо раније утврдили да на старење коже утичу многи чиниоци, попут начина живота, етничке припадности, места становања, изложености сунцу, одлика коже, хигијенских навика, целокупног здравља и утраста”, рекла је за New Scientist генетичарка Џулија Ох из института Jackson Laboratory У Конектикату. Она и колеге узели су брисеве са образа 51 жене, од којих су све биле бјлкиње и живеле у Паризу. Отприлике половина била је од 20 до 26 година, а остале од 54 до 60.
Након што су идентификовали различите бактеријске врсте на кожи сваке испитанице, посматрали су неколико показатеља старења, укључујући квалитет и износ колагена, за које се зна да опадају с годинама. „Пронашли смо значајно различите структуре микробиома лица код млађих и старијих особа. Што је важније, открили смо да се велики део ове разлике може приписати варијацијама у биофизичким чиниоцима, посебно колагену”, наводе истраживачи.
Kао што се очекивало, код старијих жена уочили су губитак колагена. Додатно, код свих испитаница биле су најприсутније три врсте бактерија: cutibacterium acnes, staphylococcus epidermidis и corynebacterium kroppenstedtii. Прве је било највише у млађој групи, а друге биле су чешће код старије групе. Научници стога сматрају да се теком старења ствара нека врста повезаности између поменутих врста бактерија и пада износа колагена. Међутим, за сада није утврђен сјер корелације; односно могуће је да бактерије утичу на губитак колагена, али и да губитак колагена мења микробиом коже.
Занимљиво је споменути да су, такође, открили да су старије особе имале већи број бактерија с генима за отпорност на антибиотике. Не зна се има ли то икаквог учинка на старење коже, но постоји и та могућност. „Kако старимо, кумулативно смо изложени антибиотицима. Микроби из околине, али и једни од других, могу преузети гене за отпорност на антибиотике. Употреба антибиотика може променити карактеристике микробиома, што заузврат може утицати на имунитет и кожу”, закључика је Џулија Ох.
(Индекс)
