Уколико се не деси никакав поремећај на астрономском плану, тј не поремети се ротација Земље, можемо да рачунамо да ћемо за 13.502 године истог оба велика хришћанска празника славити заједно!
Проф. др Петар Кочовић
Често се људи збуне па уместо да за Ускрс поздраве са „Христос воскресе” изусте „Христос се роди”. Иако је васкрсење нека врста поновног рађања, овде је реч о минимум 73 дана размака. А максимум 133 дана. Наиме Васкрс, који је за разлику од Божића покретни празник, може најраније да падне 21 марта, а најкасније 5 маја.
После 6. октобра 1582. године
по јулијанском освануо је 15. октобар
1582. по грегоријанском календару.
Познато је да је Ускрс покретан празник, али и да се у православном и католичком свету не слави на исти начин. Све православне цркве (12 источноправославних, где је и Српска православна црква, и 13 западноправославних цркава, где су рецимо Коптска и Сиријска) празнују Ускрс на јединствен начин, који се разликује од правила за празновање Римокатоличке цркве на пример.
Како гласи правило за празновање Ускрса код православних цркава?
У књизи 5, глава 17 Апостолских установа, скраћени облик дефиниције гласи овако: „Васкрс треба празновати после пролетне равнодневице у прву недељу која дође после 14 дана од дана младине месечеве. Ако четрнаести дан падне у недељу, Васкрс се празнује у идућу недељу.”
Треба рећи да Апостолске установе датирају из другог века, а тада је пролећна равнодневица падала на дан 22. марта по јулијанском календару.
Увек у недељу
Видимо да у овој дефиницији постоји један изузетак, али при обрачуну треба да се води рачуна и о другом изузетку: „Васкрс не треба празновати ако падне на Јеврејску Пасху, већ се помера на следећу недељу.”
Пошто је у међувремену дошло до реформа јеврејског календара, овај други услов се ретко користи. Наиме, јеврејски календар је лунарни и има 354 дана, па се ови празници јако ретко поклапају.
Такође је закључак да Ускрс УВЕК пада у недељу!
Током времена је, због астрономских појава, дошло до одступања почетка пролећне равнодневице, па се приступило корекцији овог календара који је увео Гај Јулије Цезар 1. јануара 45 године пре нове. Календар је направио Сосиген из Александрије.
Никола Тесла који је рођен 10. јула
1856. године по грегоријанском, а 28.
јуна 1856. по јулијанском календару.
Кораке ка реформи јулијанског календара предузео је папа Гргур XIII који га је предложио 1582. године. На реформи је радио математичар и астроном Октавијус Клавијус. Прве државе које су увеле грегоријански календар биле су Шпанија, Француска, Пољска, Италија, а 1584. краљевина Бохемија. Календар је уведен 15. октобра 1582 године, тако што је после 6. октобра 1582. године по јулијанском календару освануо 15. октобар 1582. по грегоријанском календару у поменутим државама. Друге су и даље користиле јулијански календар.
Разлика између јулијанског и грегоријанског календара је што се додавао још један дан на 382 године, колико времена треба да прође да се ова грешка акумилира. У пракси је и овај број био неупотребљив, већ је узет број 400 и то на следећи начин: „Сваке године која је дељива без остатка са 400 на крају века се неће додати још један дан.” (Крај века су године које се завршавају са 00).
Тесла и Видовдан
То значи да од реформе календара године када су додавани дани су:
1600. – није додаван дан;
1700. – додат је један дан (11 дана разлике између јулијанског и грегоријанског календара);
1800. – додат један дан (12 дана разлике);
1900. – додат један дан (13 дана разлике. Пример: Никола Тесла који је рођен 10. јула 1856. године по грегоријанском календару, а 28. јуна 1856. по јулијанском календару. Немојмо да мешамо овај дан са Видовданом, јер је Видовдан по јулијанском календару 15. јуна!!!
2000. – није додат један дан (13 дана разлике);
2100. – биће додат још један дан (14 дана разлике);
2200. – биће додат још један дан (15 дана разлике).
У Србији је до 1920. године званично коришћен јулијански календар, тако да се на овим просторима нису осетиле промене везане за горње феномене сем додатних 13 дана.
Пошто се дани у календару „ипак померају”, можемо прецизно математички да установимо када ће Божић да падне на Ускрс.
Основни алати који брзо могу да прерачунају ово, као што је „Мајкрософтов” програм „ексел”, нажалост, добацују до 31. децембра 2099. Након тога искрсавају значајне грешке, па се прешло на ручно прерачунавање.
У ком периоду пада Ускрс генерално? Као што рекосмо, између 21. марта (јер се у међувремену пролећна равнодневица померила на 20. март) и 5. маја. Циклично померање Ускрса се одржава у циклусима од 19 и 11 година.
Али пре тога да видимо када ће да протекне ових минималних 73 дана размака. Ако узмемо у обзир да се на 400 година додају 3 дана, онда је минимални период који треба да протекне 97 циклуса од 2000. године или 9.700 година + 2.000 година, што даје 11.700 година нове ере. Наиме, те 11.700. године, па наредних 100 година, Божић пада на 20. март. Између 11.701 и 11.800 на 2. март итд.
Као што се из рачунања види, први дан када је по јулијанском календару Ускрс јесте недеља 4. април, а то је трећи податак у 19-годишњем циклусу. Да бисмо дошли до тога да Божић буде 4. априла, потребно је да протекну још 1.802 године, а то је 13.502. година. Уколико се не деси никакав поремећај на астрономском плану, тј не поремети се ротација Земље, можемо да рачунамо да ћемо тада једног дана славити оба празника. Живи били па видели!
(Напомена: аутор је упростио доста компликован прорачун до кога је дошао).
Veoma sam zainteresovana da razumem pitanje kalendara. Čini mi se da je teškoća razumevanja u tesnoj vezi sa nepreciznim objašnjenjima. Nepreciznost se, obično, kao u ovom tekstu, opravdava činjenicom da se radi o komplikovanim proračunima. Medjutim, o čemu se, zaista, radi u ovom tekstu??? Rado bih promenila sadašnje mišljenje da se radi o gruboj grešci i potpuno netačnom zaključivanju ako mi ukažete gde je greška u mom razumevanju.
Božić i Uskrs se neće slaviti ni 13502. godine, niti ikada ( „u vekove vekova“), zajedno u okviru jedne hrišćanske vere, ukoliko nadležna crkva koristi samo jedan kalendar!
Proračun opisan u ovom tekstu može da se odnosi jedino na poklapanje dana kada se slavi Božić po Srpskoj pravoslavnoj crkvi (i ostalim crkvama koje koriste ista pravila) sa danom kada bi katolici slavili Uskrs (oni poštuju kalendar bolje usaglašen sa prirodnim fenomenima). Zašto je ovaj važan podatak izostavljen u tekstu??? Da li zbog onih pravoslavnih crkava koje slave Božić po jednom kalendaru, a Uskrs po drugom? U SPC to nije slučaj.
Unapred se zahvaljujem na dodatnim objašnjenjima.
Draga Olivera
kao autor teksta sam, zaista, morao da se odreknem mnogih objasnjenja vezanih za nacin racunanja Vaskrsa i razlike u danima izmedju Julijanskog i Gregorijanskog kalendara. Zbog toga sam pre ravno 20 godina izdao knjigu „Kalendar i Vaskrs“ gde sam na preko 100 strana opisao fenomen racunanja Vaskrsa i „klizanja“ ova dva kalendara za 1 dan na svakih 100 godina, sem kada je ovaj broj kraja veka (koji se zavrsava sa 00) deljiv sa 4 bez ostatka (400 je najblize broju 384 koliko zaista iznosi razlika u odstupanju umnoska rotacija i revolucije Zemlje oko Sunca u duzem vemenskom periodu za taj jedan dan).
Sa druge strane, treba da znamo da je pocetak Crkvene nove godina kod pravoslavnih crkava 1. septembar, a ne 13. januar, pa da ovo ne mesamo… Dakle, nigde nije receno da je u pitanju Srpska, ili bilo koja druga pravoslavna crkva, vec razlika izmedju Julijanskog i Gregorijanskog kalendara.
Trece, celu konfuziju u glavama nas koji zivimo na ovim prostorima izaziva cinjenica da je Srbija do 1920 godine koristila Julijanski kalendar, a tek je posle ujedninjenja sa ostalim teritorijama koje su bile pod Austrougarskom presla na Gregorijanski kalendar. POgledajete na Internetu pozivnice za balove pre I sv rata i videcete da su datirane Julijanskim nacinom racunanja vremena. Iz istih razloga, ni jedan stanovnik Srbije koji je 1900 godine ziveo na prostorima danasnje Srbije (a i Makedonije, Crne gore) nije imao osecaj da su se 2 kalendara razmakla za 1 dan – razlika je povecana sa 12 dana na 13 dana 1900 godine. Evo i jos jednog neverovatnog podatka: posto je 1900 godina bila prestupna, a dodat je jos jedan dan, koji je to dan u godini bio (teoretski, jer rekosmo da prakticno nismo okusili ovu pojavu?). Posto je februar imao 29 dana, logicno bi bilo da je to 30 februar. Ali nije! Vec 26 februar. Tako je predlozio matematicar pape grgura XIIIog, Oktavijus Klavijus!
Ostalo nije komplikovano shvatiti. Ako se na nebesima nista ne desi (Zemlja ostane na istom rastojanju oko Sunca i ne dodje do ubrzanja/usporenja i rotacije i revolucije) onda ce 2100 goine razmak biti 14 dana, 2200te biti 15 dana, 2300te biti 16 dana, 2400te opet biti 16 dana. To znaci da, jednog lepog dana, Bozic i Uskrs mogu da se preklope. I to nema n ikakve veze ni sa Srpskom ni sa drugim pravolsvnim crkvama, kao ni sa jednom drugom crkvom koji trenutno koriste ove kalendare. Matematika, zaista, nije jednostavna i ja sam je izostavio.
Nadam se da je ovo dodato objasnjenje, bar malo, pomoglo.
ISPRAVKA – u prvom delu teksta ne treba sa 4 vec sa 400!
Nemoguche! Bozijc je uvek na 25 decembar a uskrs uvek u intervalu 22 mart do 25 april.
Svi su datumi po Julijanskom kalendaru.
Ne bas!!! U Srbiji se Gregorijanski kalendar koristi od 1920 godine, pa zato nemamo percepciju vremena od Oktavijusa Klavijusa, matematicara pape Grgura XVIII koji je izracunao ovo odstupanje…
POsto je odstupanje od 1 dana na svakih 128 godina (odnosno 3 dana u 400 godina se dodaju na kraju svake godine koja se zavrsava sa 00 i uz to je deljva sa 400 sa ostatkom, mi ovo ne vidimo). Narocito je problem za nasu generaciju, koja godine 2,000te nije doziverla dodavanje ovog jednog dana… Ali oni koji dozive 2,100tu videce da februar ima 30 dana!!! Medjutim, ne dodaje se 30ti, vec se umece jedan dan posle 25 februara!!!!