У бронзаном добу мушкарци били ти који су остајали код куће, док су за путовање и ширење културе и идеја заправо биле задужене жене.
Иако данас нема ничега необичног у томе да жене путују светом, док мушкарци остају код куће, некада је то било незамисливо. Или смо само имали погрешна сазнања. Недавном студијом дошло се до сазнања да су у бронзаном добу мушкарци били ти који су остајали код куће, док су за путовање и ширење културе и идеја заправо биле задужене жене.
Пракса одлажења жена и остајања
мушкараца у близини родног краја
није била привремена, већ је присутна
током целе транзиције из неолита
у рано бронзано доба.
Истраживање показује да су жене осамстотих година пре нове ере одлазиле између 300 и 500км далеко од својих села како би започеле породицу, док су мушкарци остајали близу места где су рођени. Немачки археолози проучавали су посмртне остатке 84 особе преминуле између 2500. и 1650. године пре нове ере откривши да су пред крај каменог доба и у раном бронзаном добу породице настајале на изненађујуће начине.
Пракса одлажења жена и остајања мушкараца у близини родног краја није била привремена, већ је присутна током целе транзиције из неолита у рано бронзано доба. Резултати објављени у часопису PNAS део су истраживачког пројекта који је водио професор Филип Стокхамер са Универзитета Лудвиг Максимилијан у Минхену.
„Сви знамо за приче о мушкарцима ратницима који су се борили и доносили храну док су жене и деца остајали код куће. Ипак, чини се да су ствари биле потпуно другачије”, истиче Стокхамер. „Наша студија показује да скоро ниједан мушкарац није путовао, док чак две трећине жена јесу.”
Осим археолошког ископавања, истраживачи су проучавали стабилне изотопе и ДНK анализе. „Свако тло има другачије карактеристике. Вода коју су пили са различитих површина оставља на зубима другачије трагове, што нам омогућава да претпоставимо где су били.”
Женски скелет у долини Лех (Аугзбург)
Истраживање је фокусирано на насеље смештено у долини Лех, јужно од Аугзбурга у данашњој Немачкој, пише „Телеграф”. Стокхамер додаје да, гледано са археолошке стране, нова сазнања показују важност женске мобилности за размену културе у бронзаном добу. Такође, како додаје, то нам омогућава да увидимо огроман обим ране људске покретљивости на потпуно нов начин.
Чињеница да су се жене сахрањивале попут локалног становништва показује да су некадашње жене „странци” биле интегрисане у заједницу којој су се придружиле.
(Извор Б92)
