Još dva naučna eseja prof. dr Rajka Bukvića iz Geografskog instituta „Jovan Cvijić” SANU osvanula su u SSRN. Nije to, pogrešili ste.
Stanko Stojiljković
Najveći izdavač naučne literature (knjige, časopisi i baze podataka) u svetu nema svoj Socijalistički savez radnog naroda. Stariji nisu zaboravili da smo svi u bivšoj SFRJ bili učlanjeni. Radnici, seljaci i veštačka inteligencija, kako glasi jedan od naslova magazina „Naše mesto”. Potonja je nekada bila – poštena.
Dva najnovija članka pomenutog „Galaksijinog” autora, objavljena 2019. i 2020. na njenim stranicama, završila su u najobimnijoj bazi društvenih nauka na planeti. SSRN ili Social Science Research Network. Prvi pod naslovom „Sameravanje nauč(e)nosti” (Measuring the Science), drugi s nazivom „Naučni kolhoznici” (Scientific Kolkhozniks).
Kad smo već mislima u Amsterdamu, setimo se da prvi esej istog autora „Čije su arapske cifre” utro put drugim našim autorima u uglednim međunarodnim naučnim časopisima. Prevedeno na srpski, izbrojali smo do deset, što se na volšeban način poklapa s brojem dosad objavljenih „Galaksija”.
Neko bi to na sva zvona rastrubio, meni su, međutim, još u sećanju jerihonske trube. Neću da srušim zidine Beograda ili Singidunuma, još manje da Beograd na vodi sklizne u Savu.
Nemojmo zaboraviti još dvojicu odličnika s „Galaksijih” elektronsko-štampanih stranica – prof. dr Predraga Slijepčevića s dva eseja u Philosophy Now i dipl. inž. Milana Nešića s četiri u članka u ViXra, koja je prenelo čuveno elektronsko izdanje Semantic Scholar – svi iz SAD. I tako stigosmo do broja deset koji oličava – jedinstvo sveta (monada), dvojno ispoljavanje (dijada), trojstvo duha (trijada) i četvrostrukost sačinilaca (tetrada).
Kad napišete 1+2+3+4 0 10, postigli ste potpunost i savršenstvo, obznanio je u prvom štampanom broju „Galaksije” prof. dr Milan D. Tasić.
Čemu ovo podsećanje?
Nema boljeg načina da se odužimo našim autorima no da sami sebe proslave. Ako neko, kojim slučajem, moje reči pročita u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstvu kulture, može se dogoditi da „Galaksiji” nakon četiri godine izlaženja udele po dinar. Em veliča srpsku nauku i naučnike, em to neoprezno izdaje na ćirilici u koju se svi odreda kunu.
I dalje verujem u narodnu „Zrno po zrno pogača, dinar po dinar palača”. Još nismo kupili plac, zato neka ne žure.
Galaksija postaje međunarodno prepoznatljiv časopis, što je za svaku pohvalu. Redakciji želim još mnogo, mnogo uspeha!
Beograd na vodi je na obali!
Očigledno da Ministarstvo za nauku, ako su u opšte čuli za Galaksiju, na nju gledaju kao na obdanište. Igrajte se deco. Njih interesuju samo „moćni“ izdavači. A posle kukaju kako su mnogi naši doktorati – plagijati. Pa naravno, kad se nisu „igrali“ kad je trebalo. I umesto da su ponosni što u našem dvorištu cveta jedna tako retka „voćka“ kao što je Galaksija i da usmeravaju mlade na nju, oni je ignorišu. A mladi će da kažu: pa dobro taj list je za starkelje. Mi idemo u strane zemlje gde su moćni izdavači. Njih poštuje i naše Ministarstvo (za odliv mozgova).