Још два научна есеја проф. др Рајка Буквића из Географског института „Јован Цвијић” САНУ осванула су у ССРН. Није то, погрешили сте.
Станко Стојиљковић
Највећи издавач научне литературе (књиге, часописи и базе података) у свету нема свој Социјалистички савез радног народа. Старији нису заборавили да смо сви у бившој СФРЈ били учлањени. Радници, сељаци и вештачка интелигенција, како гласи један од наслова магазина „Наше место”. Потоња је некада била – поштена.
Два најновија чланка поменутог „Галаксијиног” аутора, објављена 2019. и 2020. на њеним страницама, завршила су у најобимнијој бази друштвених наука на планети. SSRN или Social Science Research Network. Први под насловом „Самеравање науч(е)ности” (Measuring the Science), други с називом „Научни колхозници” (Scientific Kolkhozniks).
Кад смо већ мислима у Амстердаму, сетимо се да први есеј истог аутора „Чије су арапске цифре” утро пут другим нашим ауторима у угледним међународним научним часописима. Преведено на српски, избројали смо до десет, што се на волшебан начин поклапа с бројем досад објављених „Галаксија”.
Неко би то на сва звона раструбио, мени су, међутим, још у сећању јерихонске трубе. Нећу да срушим зидине Београда или Сингидунума, још мање да Београд на води склизне у Саву.
Немојмо заборавити још двојицу одличника с „Галаксијих” електронско-штампаних страница – проф. др Предрага Слијепчевића с два есеја у Philosophy Now и дипл. инж. Милана Нешића с четири у чланка у ViXra, која је пренело чувено електронско издање Semantic Scholar – сви из САД. И тако стигосмо до броја десет који оличава – јединство света (монада), двојно испољавање (дијада), тројство духа (тријада) и четврострукост сачинилаца (тетрада).
Кад напишете 1+2+3+4 0 10, постигли сте потпуност и савршенство, обзнанио је у првом штампаном броју „Галаксије” проф. др Милан Д. Тасић.
Чему ово подсећање?
Нема бољег начина да се одужимо нашим ауторима но да сами себе прославе. Ако неко, којим случајем, моје речи прочита у Министарству просвете, науке и технолошког развоја и Министарству културе, може се догодити да „Галаксији” након четири године излажења уделе по динар. Ем велича српску науку и научнике, ем то неопрезно издаје на ћирилици у коју се сви одреда куну.
И даље верујем у народну „Зрно по зрно погача, динар по динар палача”. Још нисмо купили плац, зато нека не журе.
Galaksija postaje međunarodno prepoznatljiv časopis, što je za svaku pohvalu. Redakciji želim još mnogo, mnogo uspeha!
Београд на води је на обали!
Očigledno da Ministarstvo za nauku, ako su u opšte čuli za Galaksiju, na nju gledaju kao na obdanište. Igrajte se deco. Njih interesuju samo „moćni“ izdavači. A posle kukaju kako su mnogi naši doktorati – plagijati. Pa naravno, kad se nisu „igrali“ kad je trebalo. I umesto da su ponosni što u našem dvorištu cveta jedna tako retka „voćka“ kao što je Galaksija i da usmeravaju mlade na nju, oni je ignorišu. A mladi će da kažu: pa dobro taj list je za starkelje. Mi idemo u strane zemlje gde su moćni izdavači. Njih poštuje i naše Ministarstvo (za odliv mozgova).