Могле би протећи деценије пре него што органоидна интелигенција покрене уређај паметан попут миша.
Хоће ли будућа рачунаре покретати људске мождане ћелије? Kориштењем такозваних можданих органоида, у будућности би се могла појавити суперснажни биорачунари, који би надмашила данашње и драстично срезати њихову неодрживу и стално растућу потребу за енергијом. Ако је веровати научницима са Универзитета Џон Хопкинс, још за наших живота могао би се појавити биорачунар. Очекују да ће таква технологија експоненцијално проширити могућности модерног рачунарства и створити нова поља проучавања, а њихова замисао за „органоидну интелигенцију” објављен је у часопису Frontiers in Science.
„Рачунарство и вештачка интелигенција покрећу технолошку револуцију, али досежу горњу границу. Биорачунарство је велики изазов сажимања рачунарске снаге и повећања њеног учинка да бисмо превазишли тренутна технолошка ограничења”, истиче Томас Хартунг, професор науке о здрављу околине на Универзитету Џон Хопкинс.
Рачунари с „биолошком хардвером” могли би у следећем десетљећу почети да ублажавају захтеве суперкомпјутера за потрошњом енергије који постају све неодрживији.
Научници су готово две деценије користили сићушне органоиде, лабораторијски узгајено ткиво налик потпуно одраслим органима, за експериментисање на бубрезима, плућима и другим органима без прибегавања тестирању на људима или животињама. Недавно су Хартунг и колеге баратали можданим органоидима, куглицама величине оне на врху хемијске оловке, и с неуронима, који обећавају одржавање основних функција попут учења и памћења.
Томас Хартунг је још 2012. године почео узгајати и састављати мождане ћелије у функционалне органоиде користећи ћелије из узорака људске коже репрограмиране у стање слично ембрионалним матичним ћелијама. Сваки органоид садржи око 50.000 ћелијаа, отприлике величине нервног система винске мушице. У међувремену су амбиције нарасле, па се замишљају футуристички рачунари с таквим можданим органоидима.
Рачунари с „биолошком хардвером” могла би у следећем десетљећу почети да ублажавају захтеве суперкомпјутера за потрошњом енергије који постају све неодрживији, наглашава дотични научник. Иако рачунари обављају прорачуне који укључују бројеве и податке брже од људи, мозак је кудикамо паметнији у доношењу сложених логичких одлука, попут разликовања пса од мачке. „Frontier, најновији суперкомпјутер у Kентакију, вреди 600 милиона долара и запрема 680 квадратних метара. Тек у јуну прошле године први је пут премашио рачунарску снагу људског мозга – али користећи милион пута више енергије”, објашњава Томас Хартунг.
Могле би протећи деценије пре него што органоидна интелигенција покрене уређај паметан попут миша, додаје Хартунг. Но, повећавајући производњу можданих органоида и обучавајући их вештачком интелигенцијом, он предвиђа будућност у којој биорачунари подржавају супериорну брзину рачунања, снагу обраде, делотворност података и могућности складиштења.
Органоидна интелигенција би, такође, могла револуционирати истраживање и тестирање лекова за неуроразвојне поремећаје и неуродегенерацију, сматра Лена Смирнова, доценткиња за здравље околине и инжењерство на Универзитету Џон Хопкинс и коауторка студије: „Желимо успоредити мождане органоиде типично развијених донора с можданим органоидима донора с аутизмом. Алати које развијамо према биолошком рачунарству омогућиће нам разумевање промена у неуронским мрежама специфичним за аутизам, без потребе за коришћењем животиња или приступа пацијентима, тако да можемо схватити темељне механизме зашто пацијенти имају ове проблеме и оштећења.”
Ваља напоменути да је разнолик конзорцијум научника, биоетичара и чланова јавности укључен у истраживачки тим да процењују етичке импликације рада са органоидном интелигенцијом.
(Зимо)
