„Верујем да ћемо постати полумашине и полукомпјутери и да нас биологија и технологија у садејству воде ка томе”, каже амерички физичар и писац Ален Лајтмен, најављујући да ће људи моћи за 200 година да комуницирају међусобно мислима.
Амерички физичар и писац Ален Лајтмен верује да ће људи кроз 200 година комуницирати мислима и с чиповима у глави бити директно повезани са интернетом, а оно чега се прибојава јесте нуклеарни рат, до кога може доћи због „двојице лудих вођа који се понашају као деца”.
„Модерна наука нам открива
невидљиви свет и у том смислу
наука је фантастична”.
„Биологија и технологија, радећи заједно, производе нову врсту људског бића и мислим да ћемо у наредних 100 до 200 година више разумети како је меморија складиштена у човечјем мозгу. Верујем да ћемо сви имати компјутерске чипове у мозгу који ће нас директно повезивати са интернетом. Биће довољно само да помислимо на неку информацију која нам је потребна и она ће се појавити у нашој глави”, рекао је Ален Лајтмен у интервјуу Танјугу.
Микропроцесор у мозгу (Википедија)
Он верује да ће људи моћи да комуницирају међусобно мислима. „Можда ће човек изгледати исто кроз 200 година, али ће бити потпуно другачији. Верујем да ћемо постати полумашине и полукомпјутери и да нас биологија и технологија у садејству воде ка томе”, истакао је Лајтмен.
Ален Лајтмен борави у Београду поводом премијере представе „Ајнштајнови снови” у Југословенском драмском позоришту, рађеној по његовом истоименом бестселер роману, у коме се кроз снове славног научника последњих месеци пре завршетка теорије релативитета, бави различитим аспектима времена.
Живот у убрзаном свету
Примећује да се данас, нарочито у развијеним земљама, живи превише брзо. „Сви негде журе, брзина комуникација, проток информација, паметни телефони, сви смо нон-стоп повезани, стално јуримо, не дајемо себи времена да размислимо ко смо и које су наше вредности. Живимо у убрзаном свету и то нас уништава духовно, наноси нам велику штету”, рекао је Лајтмен.
Сматра да се наука и уметност
допуњују у човеку и да је само
тако људско биће комплетно.
Kаже да су „Ајнштајнови снови” више фикција и наликују романима Габријела Гарсије Маркеса и Салмана Руждија, али и примећује да модерна наука заправо има много тога фантастичног у себи.
„У 20. веку смо научили да је природа много другачија од онога што смо мислили. Ако погледамо на нивоу атома, видимо да се природа понаша много другачије, да део нас може да буде на два места истовремено. Сада знамо и да наш унивезум није одувек постојао и да је зачет пре 14 милијарди година. Модерна наука нам открива невидљиви свет и у том смислу наука је фантастична”, приметио је Лајтмен.
Власник пет почасних доктората, први који је добио двоструко намештење на Масачусетском институту за технологију, у области природних и друштвених наука, бави се истраживањем у области астрофизике и уједно је аутор шест романа.
Од детињства је био заинтересован подједнако за науку и уметност и каже да је правио ракете, имао малу кућну лабораторију, али и писао поезију. Сматра да се наука и уметност допуњују у човеку и да је само тако људско биће комплетно.
Интуиција и у науци
„Верујем да интуиција, осећај света, важна и у науци и у уметности. И наука и уметност трагају за истином, само што уметност трага за унутрашњом истином, а наука за истином у спољашњем свету”, истиче признати физичар. Наука и уметност, сматра он, пођеднако изражавају оно што је људско у нама.
Ален Лајтмне (Википедија)
„Ми смо рационална, логична бића, а с друге стране смо спонтани сањари. Kао људска бића имамо много аспеката у себи. Ако смо само научници или само уметници, нисмо комплетни. Потребни су нам мостови, али и слике”, објаснио је Лајтмен.
Алберт Ајнштајн је упозорио 1939. године председника САД Френклина Делано Рузвелта на опасност од настанка атомске бомбе, а Лајтмен данас каже да се плаши нуклеарног рата.
„Мислим да имамо двојицу лудих лидера, једног на челу Америке и другог на челу Северне Kореје. Обојица су неподобни да буду вође, а обојица контролишу нуклеарно оружје и то ме много плаши. Обојица се понашају као деца”, искрен је физичар.
Поред посвећености науци и писању, Лајтмен је оснивач и Фондације „Харпсвел”, непрофитне организације с мисијом да пружи помоћ новој генерацији жена лидера у југоисточној Азији
„Ја сам феминиста и верујем да су жене током историје биле дискриминисане и да су исто тако дискриминисане и данас у свим земљама. Велики ресурс се губи тиме што се не даје прилика женама и са Харпсвел фондацијом покушавамо не само да дамо прилику женама већ да пронађемо жене лидере и да им помогнемо да то постану”, објаснио је Лајтмен, који је и отац две кћери.
(Извор Танјуг)
