Kако препознати синдром мушкарца који не жели никад да одрасте?
Особе са синдромом Петра Пана можда још имају емоционалну зрелост детета. Због тога избегавају сукобе најбоље што могу, а траже и да се други брину о њима. Можда сте упознати са причом о Петру Пану – дечаку који не жели да одрасте. Упркос томе што звучи добро да никада не би требало да платите рачун или закажете преглед код лекара, то су уобичајене ствари које би одрасли требало да раде.
Петар Пан избегава одговорности које носи зрело доба, а људи са синдромом Петра Пана имају тенденцију да учине исто, преноси 24 сата.хр. Одакле долази израз „синдром Петра Пана”? Назив је добио по дечаку који никада није одрастао, израз „синдром Петра Пана” први је пут је виђен у књизи психоаналитичара Дана Kајлија из 1983. године „Синдром Петра Пана: мушкарци који никада не одрасту”.
Појам описује феномен одраслих који старе физички, али не и емоционално. Одрасли са синдромом Петра Пана избегавају особне и професионалне одговорности одрасле особе. „Они су само појединци који стварно не желе да одрасту. И сматрају да су одговорности одраслих заиста изазовне”, каже психотерапеут и стручњак за односе Бабита Спинели. Kајли се у свом истраживању можда усредсредио на мушкарце, али синдром Петра Пана може да се примени и на женски пол. „У данашње време немамо такве родне стереотипе, па желимо да будемо отворенији у начину на који их примењујемо.”
Бабита Спинели (Facebook)
Синдром Петра Пана није службена дијагноза или стање менталног здравља признато од Светске здравствене организације или Дијагностичког и статистичког приручника за менталне поремећаје (DSM-5). Тешко је рећи да ви или неко кога познајете има синдром Петра Пана јер не постоје службени симптоми, али постоје неки уобичајени знакови који могу да укажу на синдром, иако би се код сваког могли другачије манифестовати.
Наведено је шест знакова који указују на синдром Петра Пана:
Проблеми с дугорочним плановима
Некоме са синдромом Петра Пана тешко је да буде у дуготрајној вези, романтичној или платонској. Њихов стил привржености све је само не сигуран и можда неће моћи емоционално да се посвети неком другом. То не значи да сви који не желе дуготрајну везу имају овај синдром.
Ослањање на друге људе
Могу бити склони томе да зависе од родитеља или породице. „Они нису у стању да учине ништа што би им помогло да се одвоје од родитеља или неког ко се брине о њима. Они уживају док се други брину о њима”, каже психијатар за децу и одрасле др Гаури Хурана.
Нема интереса за лични развој
Постоји опште схватање да како стариш, развијаш се као особа. Развој може да буде минималан, али и даље је развој. Али, када имате синдром Петра Пана, нема разлога за развојем: уживате да живите живот онако како сте увек живели и не видите ништа лоше у томе.
Тешко доношење одлука
Просечна особа доноси око 35.000 одлука сваки дан. Могло би се рећи да се то односи на већину одраслих. Неко са синдромом Петра Пана то може да избегне ако неко други преузме вођство. „Често се боје да ће на њих гледати негативно, па су парализовани када је доношење одлука у питању”, каже Спинели.
Чврст однос са новцем
Нису сви паметни када је у питању управљање новцем. О својим финансијама можете да размишљате само док трошите новац или проверавате своје рачуне, али и даље размишљате о томе. За некога са синдромом Петра Пана, праћење личних финансија није приоритет. То чак може бити и нешто што потпуно избегавају, све док се на њиховом рачуну не појави минус.
Избегавање сукоба
Неко са синдромом Петра Пана можда је још емоционално незрела особа. Што се тиче сукоба, они га избегавају, понекад бежећи у сопствену стварност, а други пут јурећи и закључавајући се у спаваћу собу.
Одакле те особине долазе?
„Kао психоаналитичар увек тражимо везу са детињством”, каже Спинели и додаје: „Рецимо да сте имали родитеље који су увек били уз вас и превише су били укључени у ваш живот. Они су се побринули за све и имали су тенденцију да буду превише заштитнички настројени. Можда су вас бодрили и чували, али су такође стварали климаве темеље за ваше одрасло Ја – оно у којем сте се осећали несигурно или тескобно када дође време да донесете одлуку или учините нешто за себе.”
(Извор Н1)
