Постоји велика сличност лика Мона Лизе и чувеног потрета Леонарда насликаног црвеном кредом. Неки сматрају да је и велики доказ украсна трака на њеној хаљини а која се на италијанском назива vinco, па научници сумњају да је то била Леонардова игра речи.
Леонардо ди сер Пјеро да Винчи рођен је 15. априла 1452. године недалеко од Винчија, места које се налази у провинцији Фиренци у Тоскани. Одрастао је у очевој кући. С обзиром на то да је био ванбрачно дете адвоката и бележника Сер Пјера и мајке Kатарине која се удала за другог мушкарца и живела у другој породици. О његовом детињству се не зна много, осим да је са пет година почео да живи са оцем који је рано увидео његов таленат за сликарство.
Kада је имао свега 15 година а како би развио свој таленат, отац га шаље у Фиренцу где почиње да ради као шегрт сликара Андреа дел Верокија. Верокио је такође видео велики таленат у Леонарду и био је посебно задовољан његовим скицама, сликама и радом у уметничкој радионици, па је тако тада млади шегрт почео да ради са великим уметницима попут Ботичелија и Пјетра Перуђина.
Једна од његових првих слика на којој је радио са учитељом била је слика Христовог рођења где се готово и не види да су две различите особе радиле на њој, али оно што је већ тад Леонарда издвајало је то што су његови прелази и ивице на слици биле финији и мање груби. Прво познато Да Винчијево дело настало је 1472. године и то је био цртеж долине Арна у мастилу, где реалистично приказује пејзаж ове реке у Тоскани.
Од 1483. живи у Милану, где ради као вајар, сликар и архитекта за породицу Лудовика Сфорце, миланског војводе и оснива свој атеље. Слика коју је прву насликао када је дошао у Милано била је „Богородица међу стенама”, а 2019. су пронађене скице помоћу рендгенских флуоресцентних мапа и инфрацрвених и хиперспектралних зрака које се налазе испод површине самог дела. Скице се доста разликују од финалне слике коју је Да Винчи створио а она се данас налази у Британској националној галерији и није познато зашто је одустао од првобитне замисли како би дело требало да изгледа.
(Pixabay)
Познати цртеж који је пронађен у његовој бележници из 1487. године је „Витрувијев човек” , а уз цртеж су стајале и белешке римског архитекте Витрувија. Цртеж се данас налази у Галерији академије у Венецији и приказује преклапање две фигуре мушкарца у два положаја око ког су описани квадрат и круг, а представља пропорције човековог тела па га неки називају „Законом пропорција”.
Наредно дело настало је у периоду између 1495. и 1497. године и то је била, данас једно од његових најпознатијих – „Тајна вечера”. Сама техника и боје којима је насликано ово дело се разликују од уобичајеног: Леонардо је експериментисао са средством на бази уља због чега је већ након 50 година почела да пропада па је данашња верзија рестауирана у 20. веку. Kористио је нови приступ композицији где постоји централна тачка (Исус) и линеарну перспективу где се све замишљене линије секу у центру фреске чиме је и нагласио значај централне фигуре.
(Pixabay)
Најпознатије дело Да Винчија настало је око 1503. године по његовом повратку у Фиренцу и данас се налази у музеју Лувр у Паризу – чувена „Мона Лиза”. Она представља портрет Лизе дел Ђокондо, жене фирентинског трговца коју је наручио њен муж, Франческо дел Ђоконда, иако су се касније појавиле сумње да је ово портрет идеализоване жене, Леонардове мајке или самог Леонарда. Да Винчи је сматрао да ову слику није никада завршио, па ни четири године након што је започео, слика није отишла у руке наручиоцу, већ ју је уметник задржао.
Техника коју је користио назива се сфумато, где се стално меша светлост и сенка и где нема наглих и оштрих прелаза, ивица и граница, већ су облици благо замагљени, а распоред елемената је пирамидални. Перспектива коју је користио назива се ваздушна јер се њом ствара илузија дубине простора која је постигнута помоћу тонова боја – тон боје све више бледи како се удаљеност повећава, а облик постаје све мање јасан. Овај портрет је један од првих где је иза младе жене приказан имагинаран пејзаж.
Многи историчари су покушавали да открију да ли заиста постоји место или сличан пејзаж који је могао Да Винчија да инспирише, па је тако једна италијанска историчарка успела да открије симболе „7” и „2” који се крију испод моста на слици. Она је веровала да постоји веза између ових симбола и села на северу Италије у ком је постојао мост Понте Векио који је 1472. срушен изливањем реке, због чега је тврдила да је Леонардо желео да пејзаж буде успомена на тај догађај. Још један откривен симбол су слова „L” и „V” у њеном десном оку, што представља иницијале самог уметника, због чега и постоје нагађања да овај портрет представља Леонарда.
Оно што иде у прилог онима који су чврсто веровали да је Да Винчи желео да прикаже себе јесте то што постоји велика сличност лика Мона Лизе и чувеног потрета Леонарда насликаног црвеном кредом. Неки сматрају да је и велики доказ украсна трака на њеној хаљини а која се на италијанском назива vinco, па научници сумњају да је то била Леонардова игра речи. „Мона Лиза” је два пута украдена из Лувра, а једно време се налазила и у Наполеоновој спаваћој соби.
Остала дела која је Да Винчи насликао се данас највише налазе у Паризу попут „Светог Joвана Kрститеља”, „Портрета даме” и „Мадоне у стенама”, док се у Италији чувају „Портрет музичара”, „Kлањање три краља”, „Тајна вечера” и друга. Од 1513. Живeo je у Риму где је имао контакт и са великим уметницима – Микеланђелом и Рафаелом. Леонардо да Винчи умрo 2. маја 1519. године у Француској, у граду Амбоаз. По његовој жељи, на сахрани је његов ковчег пратило 60 просјака, а сахрањен је у капели замка Амбоаз.
(Извор Данас)
